,,Цетињски вјесник“ 1912: Странци обавезни да користе ћирилицу у српској Црној Гори

,,Цетињски вјесник“ у тексту који је објављен 23. децембра 1912. године пише како је листу стигла оправдана жалба у којој се истиче да аустријска агенција која послује у Бару не користи ћирилично писмо у свом пословању, иако је, како опомиње овај цетињски лист, Црна Гора слободна српска држава у којој су и странци обавезни да поштују њено изворно писмо.

,Цетињски вјесник“ у тексту који је објављен 23. децембра 1912. године пише како је листу стигла оправдана жалба у којој се истиче да аустријска агенција која послује у Бару не користи ћирилично писмо у свом пословању, иако је, како опомиње овај цетињски лист, Црна Гора слободна српска држава у којој су и странци обавезни да поштују њено изворно писмо.

– Добијамо ову оправдану жалбу: Агенција аустријског Лојда у Бару врши преписку латиницом. Чуди нас да већ из трговачког уобичајеног такта не пишу писмом које у земљи влада, писао је ,,Цетињски вјесник“.

Лист истиче да је апсолутна обавеза коришћења ћириличног писма јер, како објашњава даље у тексту, “кад би се свима пустило да вољу почели би писати и каквим новопронађеним писмима“.

– Али, без озбира на ту врсту обавезе има и јачих обавеза да се у слободној српској држави Црној Гори – гдје је обавезна ћирилица њоме мора и Лојд служити, јер кад би се то њима на вољу пустило, онда би то до скора почели нам писати и турски или можда каквим новопронађеним арнаутским писмима, упозоравао је ,,Цетињски вјесник“.

 О овоме ће позвани пресудити али зато ипак ми нисмо смјели прешутјети, поручио је цетињски лист на крају.

* У ,,Цетињском вјеснику“ су у сваком броју биле рубрике Српство и Словенство у којима су се пратила сва важна дешавања и вијести значајне за Србе из свих крајева, ослобођених и неослобођених, као и важне вијести из словенских земаља.[wc_spacing size=“40px“ class=““][/wc_spacing]

Насловна фотографија: Цетињски Вјесник, 23. децембар 1912.

Извор: ИН4С

One thought on “,,Цетињски вјесник“ 1912: Странци обавезни да користе ћирилицу у српској Црној Гори”

  1. НАЖАЛОСТ, И ДАЉЕ САМО МЕЂУ СРБИМА ВЛАДА ОКУПАЦИЈА СРПСКОГ ЈЕЗИКА НАЦИОНАЛНИМ ХРВАТСКИМ (ЛАТИНИЧКИМ) ПИСМОМ!

    То је било и остало сасвим нормално. Јер ни енглески, француски, руски и било који други језик не постоји друга могућност да се не пишу њиховим писмима. Само данас међу Србима еје раширена заблуда и могућност ада неко српски језик не пише ћирилицом, него се већински пише чак и у Србији пише, туђим, хрватским писмом зато што је у вишедеценијском владању комуниста спроведена смишљена насилна фаворизација хрватске латинице која је замењивала ћирилицу. То еј рађено од југословенских и српских власти смишљено ада би се постигао крајњи циљ — да се преко постепене замене ћирилице она изгуби. Комунистичка власт је успела да ћирилицу међу Србима у пракси сведе на мањинско писмо. Та традиција наметања латинице Србима пренела се и на посткомунистички период, па испада да и данас Србима владају комунисти. А то се догађа зато што ни властодршци ни лингвисти све време после Новог Устава и његовог јасног Члана 10. не пристају ад се уставна (то значи и народна) обавеза примени у пракси. Пошто лингвисти не уважавају уставну обавезу и светску праксу у решавању писма, па су у Одбору за стандардизацију подржали у Правопису српскога језика Матице српске двоазбучеј (српско и хрватско писмо у алтернативној употреби, и власт се држи лингвиста тако што ни у старом Закону о службеној употреби ејзика и писама (1991) и у новом закону о употреби српског језика и ћирилице такође нису уважили Устав у Члану 10. па је продужена могућност да се српски језик не пише УВЕК српским писмом, па зато и даље у Србији влада (90:10 одсто) хрватско писмо у језику Срба.
    То је јединствен случај у свету у коме се само српски језик не мора увек писати српским писмом. Зато, само међу Србима, постоји и данас прогон (замењивање) свога писма туђим, тако да је српски језик, и после исправне уставне одредбе о ћириличком писму, окупираан туђим латиничким писмом.

Оставите одговор

Ваша адреса е-поште неће бити објављена. Неопходна поља су означена *