Нови Сад – Она је „млада дама” и за свој 175. рођендан добила је књигу о себи, али донекле и о нама самима. Та дама је старинска и конзервативна, а ипак модерна и отворена. Препознаје се по укусу, осећају за своју културу, али и за друге. Није случајно то што је нова монографија о њој – Галерији Матице српске, названа „Понос нације”. Издата је поводом 175 година од оснивања, и прича о њеној историји, плејади прегаоца, о уметности и утицају на изградњу националног идентитета. На око петсто страница, књига је настала из докторског пера Тијане Палковљевић Бугарски, музејске саветнице и управнице која галерију води последњих дванаест година. Садржи и обиље документарних фотографија и репродукција уметничких дела које чува та установа, изникла из Музеума Матице српске 1847. у Пешти.
Ауторка књиге „Понос нације” каже да је то биографија установе са мноштвом података, али и темељна књига националне културе. Сматра је и круном своје каријере која је овде почела 2001. године, пред представљање тадашње велике монографије. Како је испричала на промоцији своје књиге, у галеријској свечаној сали „Сава Теклија”, тада интернет још није био уведен и то ју је шокирало јер је требало да ради као едукатор и пи-ар. Предложила је тада управници Лепосави Шелмић да се мрежа уведе, али је тај посао морао да буде спонзорски.
– Тог марта 2001, први имејл који смо разменили, написала ми је како се радује што уводимо нове технологије и да се нада да ћу уз помоћ тога у некој будућности написати нову монографију. Помислила сам: Боже, нема ништа досадније и теже од тога да пишем нову монографију. А ево ме сада, после 22 године на истом том месту, поносна, јер књига није само слика историје галерије, него свих нас који смо радили у овој институцији – казала је Тијана Палковљевић Бугарски.
Историчарка уметности др Бранка Кулић, бивша управница и рецензент, указала је да иза ове књиге стоји велики рад и самодисциплина, и да се из ње могу читати и успони и падови установе која траје 175 година. Наводећи да назив „Понос нације” није случајан, рекла је да исти осећај има и она кад дође у галерију, где је и сама уложила део живота.
– Знам да може да се каже: имамо кућу, имамо колекцију, имамо све. Међутим, није тако, зато што је рад који је Тијана уложила у идеје које је имала о савременој музеологији и напретку установе у неком савременом животу, толико велик и видан. Надам се да сви видите, као што ја видим, један отворени приступ, потпуно нови концепт рада. Добио је квалитет који се тиче отворености према публици – истакла је др Кулић и оценила да је то на добробит не само града него нације, како и стоји у наслову, али и региона.
Та млада дама којој је тек 176. година направила је рођенданску гозбу са великим ђаконијама, заслужила је да се исприча њен живот, од рођења на даље, а рођена је на исти дан као Милош Црњански, 26. октобра, речи су теоретичарке књижевности др Мирјане Стефановић, професорке у пензији Филозофског факултета у Новом Саду. Она је похвалила модерну методологију и стил ове књиге која, по њеним речима, одговара на имплицитно питање о томе како историјски догађај узрокује, или чак како последично делује на национални идентитет који је био у темељу Галерије Матице српске.
Галерија има око 10.000 предмета која је добила на поклон или откупом. Њен заметак су 11 породичних портрета, дарова пештанског Србина Саве Текелије који је своју имовину завештао Матици српској. Након оснивања Музеума (1847) у Пешти и пресељења Матице српске у Нови Сад (1864), кључне одлуке за установу биле су отварање Музеја Матице српске за јавност (1933) и издвајање из њега Војвођанског музеја и Галерије Матице српске (1947). Важан догађај је и селидба у зграду Продуктне берзе, где је и данас на Тргу галерија. Ту је свечано била отворена (1958), у присуству око 400 угледних званица, о чему је детаљно извештавала штампа. Те године је одлучено и да Библиотека и Галерија буду самосталне у оквиру Матице. Везе са Матицом и Музејом Војводине наставиле су да се „распетљавају” током 1959.
– Од тада је развој галерије као самосталне установе текао узлазном линијом. Последња фаза настаје 2006, када Србија постаје самостална држава, а матичина галерија прворазредног значаја, понос нације, како гласи и назив последње тематске целине књиге. Матица од тада на свој начин доприноси формирању и неговању националног идентитета и идентитетског питања. – казао је историчар др Бранко Бешли, професор Филозофског факултета у Новом Саду и и рецензент „Поноса нације”.
Нову монографију на неки начин прати уметнички илустрована биографија галерије, са посебно штампаних осам графичких колажа ликовног уметника Данила Вуксановића, помоћника управнице. Та мапа „Понос нације. У збиру”, такође је печат на велику годишњицу.[wc_spacing size=“40px“ class=““][/wc_spacing]
