У издању београдске Лагуне од данас (уторак, 21. март) у продаји је књига „Милева Ајнштајн: теорија туге” Славенке Дракулић.
У унутрашњи свет ове талентоване и осећајне жене романом „Милева Ајнштајн: теорија туге“ уводи нас Славенка Дракулић која се, у тренутку болног и понижавајућег распада брака, враћа суштинским догађајима свог живота – њен однос са компликованим, непредвидивим и емоционално незрелим мушкарцем, и анализира зашто није остварила њихове животне снове. То је универзална прича о жени која је у једном тренутку морала да бира између личних амбиција и бриге о породици, а потом више није било повратка.
Берлин, 1914. „Ви ћете се побринути за чистоћу моје одеће, постељине и веша, да редовно добијам три оброка у својој соби… од мене нећете очекивати интимност нити ми на било који начин приговарати.“
Овако Каталог захтева Алберта Ајнштајна његовој супрузи почиње Милева после једанаест година брака – са женом која је, као и он, студирала теоријску физику и била му најближи сарадник. Дубоко повређена, Милева напушта мужа и враћа се у Цирих са децом. Али и тамо је остављена на милост и немилост својој усамљености без икакве заштите. Милева се бори са депресијом, компликованом материјалном ситуацијом мајке двоје деце, здравственим проблемима свог млађег сина и покушава да пронађе преосталу енергију у себи и настави даље.
Према речима ауторке: „Ова књига је настала случајно, из беса. О Милеви Марић нисам много знала, али ипак довољно. Прочитала сам чувену Ајнштајнову биографију Волтера Ајзаксона у којој је она присутна, али некако премало, успутно и – помислила сам – несразмерно њеној улози у његовом животу. Али то није било одлучујуће.
Не сећам се тачно ситуације, али сам Милевино име поменула у неком академском друштву приликом посете САД. Међутим, људи са којима сам разговарала нису чули за њу. Обузеле су ме чуђење и бес: како је могуће да нису чули за Милеву? Чули су за другу жену Елзу, али Милева, са којом је Алберт заједно учио, са којом је радио на теоријама, која му је као врсни математичар помагала у прорачунима, која му је постала прва жена и родила му децу – остала је у сенци.
Била је надарена математичарка и физичарка српског порекла, једна од ретких жена која је у то време – био је почетак 20. века – уопште студирала, а камоли физику. И то на Политехничком факултету у Цириху, где је жена постала професор тек 1985. године“.
„Милева Ајнштајн: теорија туге” нека буде Спонина препорука књиге за ову недељу. Књига знаменитој Српкињи, важној за свет науке, али и историју Срба, уопште.
Извор: СПОНА
