ИНТЕРВЈУ: СРЂАН ШАРКИЋ, историчар
Поред Душановог законика, који је несумњиво најзначајнији правни акт у историји Јужних Словена, у Србији тога времена биле су на снази и три византијске правне компилације, преведене са грчког на стари српски језик
Цењени и у Европи признати стручњак за византијско и српско средњовековно право професор др Срђан Шаркић објавио је своје истраживачко дело „А History of Serbian Mediaeval Law” – „Историја српског средњовековног права” на енглеском језику. Круна рада овог уваженог редовног професора Правног факултета у Новом Саду у пензији, са Катедре за историју државе и права, јесте ово дело коме је посветио три деценије и у коме је приказао све најзанимљивије мисли из правне теорије из последњих неколико векова.
Зашто сте се одлучили да књигу напишете на енглеском језику?
Целовит приказ средњовековног српског права дао је Теодор Тарановски, заслужни професор Историје словенских права на Правном факултету у Београду. Између 1931. и 1935, професор Тарановски је у четири свеске објавио своје значајно дело „Историја српског права у немањићкој држави”. Мада је аутор био изванредан истраживач, његова књига није написана према захтевима савремене науке. Поред тога, од 1935. до данас појавио се већи број нових радова и збирки извора, мада целовитог приказа средњовековног српског права није било. Желео сам да начиним модерну монографију о тој теми, али и да упознам ширу научну јавност са српским правом од 12. до 15. века, дакле у време док је средњовековна српска држава била још увек самостална. Стога сам се одлучио за енглески језик, јер је он данас најчитанији, а српски нажалост мало људи разуме изван српско-хрватског говорног подручја. Мислим да ће после објављивања ове књиге, сумарне представе које шира научна јавност има о средњовековном српском праву постати знатно приступачније и заинтересовати још неке стране истраживаче да се посвете овим питањима.
Колико дуго сте припремали материјал за књигу?
Моја докторска дисертација, одбрањена 1980. године, имала је наслов „Цариградски Сенат од 4. до 7. века”, дакле односила се на византијску државно-правну историју. Након одбране одлучио сам да се посветим изучавању утицаја византијског права на средњовековно српско. Поред многих радова у земљи и иностранству, које сам објавио о тој теми, отпочео сам рад и на писању књиге „Историја српског средњовековног права” на енглеском језику (А History of Serbian Mediaeval Law), који је ето потрајао скоро 30 година. Наравно, за све то време нисам радио само то: обавезе на факултету (настава, испити, пројекти) ми то нису дозвољавале. Али када сам 2016. отишао у пензију, могао сам да се посветим у потпуности раду на монографији, коју сам успео да завршим марта 2022. године.
Како бисте оценили средњовековно српско право?
Од скромних почетака с краја 12. века, у 14. веку српско право је било, за оно време, развијен правни систем, посебно од проглашења Душановог законодавства (1349–1354). Његове основне одлике биле су тежња да се сви друштвени односи регулишу законом (мада је остатака обичајног права и даље било) и да закон важи за територију целе државе, односно да се превазиђе правни партикуларизам који је у Европи у то време био широко распрострањен. Примера ради, импресивне су одредбе чланова 171. и 172. Душановог законика које стављају закон изнад цара и његове воље, а судијама наређују да суде искључиво по закону. Наравно, не треба сметнути с ума да се српско право развијало под јаким утицајем византијског или грчко-римског права, те да многе одредбе нису резултат самосталног правног развитка Србије, већ да су оне продрле из Византије.
Шта вам је било најтеже приликом писања?
Најтеже ми је било да ускладим енглеску правну терминологију са нашом. Правницима је добро познато да је у Енглеској настао (и касније прихваћен у свим државама које су се развијале под енглеским утицајем – САД, Канада, Аустралија, Нови Зеланд, Сингапур) посебан правни систем – англо-саксонски или common law систем, битно различит од континенталног. Самим тим многе термине из нашег средњовековног права било је тешко дословно превести, поготово што се многи данас ретко или уопште не користе (на пример, прикија, рота, прејем, вражда, мехоскубина и многи други). Зато сам био принуђен да у напоменама дам и нека језичка објашњења, да би изрази енглеском читаоцу били јаснији. Много су ми помогли и одлични енглески правни речници, као и пар књига о правној терминологији.
Колико су искуства из тог периода била битна за право у 20. и 21. веку?
Не много. Правни развој Србије прекинут је са турским освајањем. У 19. веку, када је почео да се изграђује модеран српски правни систем, законодавци су се окретали у то време модерним кодификацијама (француским, аустријским, немачким). Примера ради, када је Јован Хаџић писао Српски грађански законик (ступио на снагу 1844. године), он је за свој модел узео Аустријски општи грађански законик (Allgemeines bürgerliches Gesetzbuch) из 1811. године.
Шта сте занимљиво сазнали?
Сазнао сам колико има ствари о којима нисмо имали ни представу. Мислим пре свега на многобројне установе које су из римског права, посредством византијског продрле у средњовековну Србију. Јер поред Душановог законика, који је несумњиво најзначајнији правни акт у историји Јужних Словена, у Србији тога времена биле су на снази и три византијске правне компилације, преведене са грчког на стари српски (или српскословенски) језик и улазиле у састав Душановог законодавства у ширем смислу. Али то је изузетна широка тема да би се могла сажети у одговору на ово питање.[wc_spacing size=“40px“ class=““][/wc_spacing]
Аутор: Дејан Спаловић
Извор: Политика
