Дугогодишњи сам читалац дневног листа „Политика”. Са издањима тог листа дружим се још од пре Другог светског рата. Лист је један од малобројних код нас који непрекидно излази на ћирилици. Познат и по томе што редовно обавештава јавност о скуповима и активностима у вези са неговањем и очувањем српског језика. Тако је почетком овог месеца дао и приказ округлог стола под називом „Српски језик и ћирилица” који је одржан у Дому Вукове задужбине у Београду. Према изнетим ставовима већине учесника округлог стола, положај српског језика и ћирилице у Србији данас је изузетно тежак. Лист наводи и речи проф. др Срете Танасића, председника Одбора за стандардизацију српског језика и члана Савета за српски језик, да се до данас ништа није променило у статусу српског језика и ћирилице иако је још пре готово две године донесен закон о том језику и писму. Наводи да га држава не спроводи, и указује на чињеницу да је приликом његовог доношења из државног врха поручивано да су српски језик и ћирилица међу најбитнијим чуварима националног идентитета.
Нормално је очекивати, да лист који доноси такве приказе и излази на ћирилици и сам, у својим издањима, поклони дужну пажњу чистоти језика. Ево неколико цитата из Београдске хронике, објављене 22. јуна у том листу: Летњи биоскоп „Опен ер синема” отвара се вечерас на Сава променади. Још један „Стрит Фуд фестивал” одржаће се од сутра до недеље на платоу у непосредној близини Каленић пијаце. То потврђује својим програмом и „Арт линк” фестивал који је отворен синоћ на Калемегдану. Догађај који је на Светски дан музике и у првој летњој вечери уписан на културну мапу престонице, као програм од посебног значаја, приређен је у оквиру Фестивала „Белгрејд ривер фест”.
Лист нас је обавестио о овим догађањима, којима су организатори (сигурно уз сагласност надлежних органа власти) дали стране називе вероватно у намери да привуку туристе и покажу како смо нераскидиви део западне цивилизације! Лист је коректно, у духу наше праксе, те стране називе, сагласно њиховом изговору, исписао ћирилицом. Ипак остаје „неки горак укус у устима”, зар не?
Александар Блажек,
Београд[wc_spacing size=“40px“ class=““][/wc_spacing]
Извор: Политика
