ПОПУЛАРНА ПСИХОЛОГИЈА
У врту у ком гаје поврће и цвеће малишани проводе време на здрав, користан и занимљив начин
Вест која је стигла из холандске престонице о деци која у оквиру школског система имају практичну наставу на којој уче како да саде биљке, а свако има и своју малу башту о којој брине, привукла је велику пажњу медија. Истини за вољу, има таквих башта и у нашим школама. О томе шта значе за ученике, који је терапеутски ефекат, и како утиче на социјализацију деце за „Магазин” говори Мајда Адлешић, креаторка пројекта „Баштологија – одрживо баштованство”, који се реализује у Основној школи „Жарко Зрењанин” у Новом Саду.
У овај занимљив пројекат који има за циљ да децу школског узраста оспособи за самостално организовање баште и гајење поврћа укључени су ученици и њихове учитељице свих седам одељења четвртих разреда. Подигнуто је седам баштица у школском атријуму
Запрљани од земље и – срећни
Баштованство се некада давно практиковало у школама, посебно у малим срединама, док су у градовима сада школска дворишта углавном бетонирана, опремљена спортским теренима. Мало је слободног простора. Тако да није само заинтересованост пресудна, већ и могућности.
– Доста деце одраста у становима и за њих је рад у башти био новина. Тренутак када сами нешто засеју или засаде је одлучујући за промену њихове свести и понашања. И то онда мења комплетан однос према храни, природи и свим осталим ресурсима – каже наша саговорница.
Један од страхова са којим су се малишани сусрели је реакција родитеља ако се кући врате запрљани или страх од непознатог. Кренули су постепено, с упознавањем и опипавањем, буквално, свега са чиме се ради. Било је и оних које то заиста не интересује, и то треба тако и прихватити, нису сви заљубљеници у баштованство.
– Баштованство је активност која омогућава здраво, корисно и занимљиво проведено време за појединца, породицу или групу школске деце. Пружа могућност за физички, умни и креативни рад и зато заслужује да буде високо на листи приоритета породице и школе – објашњава Љиљана Јовановић, просветна саветница у ОШ „Жарко Зрењанин”.
Она верује да је баштованство активност која може увести промену на боље у нашим школама. Рад у башти, без обзира где се она налази, вишеструко је користан за децу јер их учи стрпљењу, фокусираности, али и планирању и одабиру култура, редоследу активности, трагању за потребним информацијама. Код малишана се ствара осећај радости због одласка и рада у башти, уживање у првим плодовима…
Веза с природом
– Важан је и тај осећај поновне повезаности с природом, и вера да својим малим деловањем можемо допринети заједничком бољитку.То би требала да буде активност за све узрасте и прилика да сви ученици једне школе раде на заједничком задатку, према својим афинитетима и могућностима. То је заправо ваннаставна активност која у себи интегрише садржаје различитих наставних предмета. Тренутна законска регулатива дозвољава аутономију школа у погледу организовања наставног процеса и сигурна сам да би овакву активност могли спровести предузимљиви и ентузијастични просветари, али потребно је да се пронађе неко трајније, системско решење и обезбеди већи обухват ученика, наставника и родитеља, за добробит свих нас – сматра Јовановићева.
Родитељи узор и у врту
– Често заборављамо да су родитељи први и најважнији учитељи своје деце, да су узор и модел понашања – наглашава Љиљана Јовановић, и подсећа да ако родитељи гаје биљке, наравно спрам могућности и услова у којима живе, деца ће то прихватити као свакодневну рутину и добру праксу коју вреди унапређивати и практиковати.
Биљке заливају и током распуста
Како деца реагују на посао баштована, на обавезе око неге усева питали смо Нину Димитријевић, учитељицу у ОШ „Жарко Зрењанин”.
– Деца радо учествују у овим активностима. Никакав додатни стимуланс и мотивација им нису потребни како би обавили све послове у вези са баштованством. Не треба их опомињати, ни подсећати да заврше све што је договорено, штавише увек су спремни да ураде и нешто додатно. Када је требало заливати башту у дане распуста, деца су се буквално отимала ко ће то радити – наглашава учитељица.
Блискост с другима
Баштованство има значајан терапеутски ефекат и утицај на социјализацију деце.
– Пре свега се ствара блискост с другима, јер од тога зависи успех њиховог заједничког пројекта. Сви плодови њиховог рада стварају ужитак, деца имају заједничку тему, фокус на нешто што им је заједничка сфера интересовања, што их онда зближава и олакшава социјализацију. У овом пројекту су учествовали и родитељи и један дека. Ученици су јако били поносни на њихово учешће.
Радећи на овом пројекту изненадила сам се колико су деца која имају проблем у понашању спремна да помогну, сами се јављају, јер су то активности где они могу да се осете корисним – каже учитељица Димитријевић.[wc_spacing size=“40px“ class=““][/wc_spacing]
Аутор: Славица Ступарушић
Извор: Политика
