Ћеле-кула је споменик из Првог српског устанка сазидан од 952 лобање војника од стране Турака како би се осветили народу. Данас је остало сачувано 59 лобања које ће бити предмет истраживања пројекта Ново лице Ћеле-куле.
Споменик Ћеле-кула налази се на периферији Ниша на путу ка Нишкој Бањи.
По наређењу свирепог турског заповедника Ниша, Хуршид Ахмед-паше сазидана је кула палих војника у боју на Чегру 1809. године као опомена Србима
Од лобања погинулих устаника подигнута је Ћеле-кула, што на турском језику значи „кула од људских лобања“.
По ослобођењу Ниша, већ 1878, над кулом је подигнут заштитни кров, а 1892. године капела. Лобање су распоређене у укупно 56 редова са по 17 лобања у реду.
Пројекат Ново лице Ћеле-куле подразумева антрополошку анализу преосталих лобања, дигиталну фацијалну реконструкцију палих војника и дигитализацију куле са лобањама.
Идеју су покренули др Наташа Шаркић, физички антрополог и Милан Симоновић, политиколог. Пројекат води удружење Друштво за академски развој из Београда, а подржан је од стране Народног музеја у Нишу.
Неопходна помоћ за реализацију пројекта
Креатори пројекта се надају сарадњи и помоћи осталих институција, али и појединаца који ће промоцијом и финансијским средствима да допринесу остваривању циљева пројекта. Извођење свих пројектних активности износи 7000 евра. Уколико желите да помогнете, то можете урадити кликом овде.
“Пројекат Ново лице Ћеле-куле улази у кључну фазу, а то је прикупљање средстава за реализацију. Обраћамо се свима којима је стало до историје наше земље и нашег народа и верујемо да ће нас подржати” рекао је Милан за портал.
“Лично, овај пројекат је моје животно дело. Као особа која целог живота “пати” што се не бави археологијом, веома сам срећан што имам прилику да будем део овог невероватног тима. Мислим да смо успели да окупимо најстручније људе и не сумњам у позитиван исход читаве приче. Када се пројекат реализује и када угледамо лица јунака са Чегра, тада ће постојати још један доказ да искрена жеља, много труда и сарадња са другима дају најбоље резултате.”
Никада до сада рађене анализе
Антрополошка анализа и фацијална реконструкција лобања на споменику Ћеле-кула нису никада рађене. То је оно што је додатно подстакло и инспирисало Наташу и Милана да покрену овај пројекат.
Такође, оно што је најбитније јесте да анализе које буду спроведене су недеструктивне и подразумевају искључиво обсервацију, мерење и фотографисање. Што значи да остеолошки материјал и кула неће бити оштећени у истраживању.
“Нажалост, бићемо ускраћени за податке које бисмо добили уколико би имали комплетан скелет. У овом случају мислимо конкретно на посткранијални скелет на којем бисмо уочили патолошке промене, физичке активности или повреде”, рекла је Наташа.
“Међутим, и даље можемо да добијемо пуно информација и на основу самих лобања. Пре свега, можемо да утврдимо пол и старост. Знатан број повреда може се уочити и на лобањи. Попут оних које су настале током живота, а које су зарасле, али и оне повреде које су представљале узрок смрти покојника.”
“Такође, можемо да утврдимо денталну хигијену покојника и начин исхране. На зубима остају трагови немастикаторних активности. То су активности у којима се зуби користе као “трећа рука” приликом приџавања или провлачења неког предмета кроз зубе”, објаснила је Наташа.
“Главни циљ јесте да се помогне приликом дигиталне фацијалне реконструкције покојника. Уколико је покојник имао ожиљак услед неке повреде, деформацију на лицу и слично, то ће бити истакнуто.”
Дигитална фацијална реконструкција примењује се у форензици, а данас је све више присутна и у археологији. Изузетно је корисна када је немогуће екстрактовати ДНК.
На овом пројекту дигиталну фацијалну реконструкцију урадиће Фабио Кавали, доктор радиологије на Медицинском факултету у Трсту, који се већ 15 година њоме бави.
Овим пројектом истраживачи ће чегарским јунацима, узиданим у Ћеле-кулу, вратити њихова лица.[wc_spacing size=“40px“ class=““][/wc_spacing]
Аутор:
