Уметници… О камену. Од камена. Из камена. У камену. Са каменом. Уз камен. Због камена… Шта се све збива?-За чим се чезне? Шта се снева? А шта обликује? И зашто?
Везивно ткиво свих ових мисли које прате изложбу „(Са)временост камена” у Легату Милице Зорић и Родољуба Чолаковића јесте материјал који – и историја уметности и садашњост нам то потврђују – не престаје да фасцинира ствараоце па се с њим радо и успешно хватају укоштац. Објединила их је пред нама Рајка Бошковић, музејски саветник Музеја савремене уметности Београд и ауторка изложбе.
Петар Вујошевић, Марко Вукша, Марко Вучковић, Kристина Ивић, Иван Јеремић, Милан Kулић, Младен Миљановић, Јелена Мирковић, Борислав Њежић, Душан Петровић, Оливера Савић Поповић, Мице Поптсис, Дејан Тривунац, Горан Чпајак и Ђорђе Чпајак – сви различитих генерација – чија ће се дела налазити на сва три изложбена спрата до 13. новембра, убедљиво сведоче о свему реченом, а о детаљима даље прича Рајка Бошковић.
И данас, у доба електронских и дигиталних могућности које се усложњавају, како видимо не из века у век, него скоро из дан у дан, камен је подстицај и надахнуће за обликовање, подједнако као и у свим историјским периодима пре нас, истиче она и додаје:
– О томе говори и чињеница да поред свих нових, индустријски произведених материјала неупоредиво лакших за обраду, камен ипак и данас привлачи уметнике да се упусте у борбу са њим, са његовим отпором при обради, ризиком непоправљивости погрешног потеза… Поред одабраних дела са текуће уметничке сцене која су настала „од” или „поводом” камена, пошто на изложби има поред скулптура, и мозаика, видео-радова и дела концептуалне уметности, изложба нуди и речи, мисли, идеје уметника о камену. У том смислу, посебан део изложбе су питања уметницима која су осмишљена са намером да их подстакну да осете, препознају и речима изразе шта је то у камену као материјалу што га чини и даље привлачним? Тај посебан сегмент изложбе чини уводни део док други део чине речи, мисли, идеје уметника који се могу прочитати на зиду галерије, као одговор и одгонетање, барем у извесној мери, извора надахнућа и занесености каменом и данас у време, рекла бих, често „неподношљиве лакоће” стварања у сфери нових индустријски произведених материјала и дигиталних технологија.
Посебно место као својеврсни експонат заузима и сама велелепна централна музејска зграда на Ушћу.
– Посебан део поставке чини представљање наше зграде, која је изванредно остварење „архитектуре као скулптуре”. То је сјајан пример идеје коју је још почетком 20. века формулисао Константин Бранкуши да „архитектура мора бити настањена скулптура”. Тој димензији скулптуралности несумњиво доприноси управо визуелна дејственост камена, тачније белог мермера, који чини знатан део површине зидова. Управо белина и чврстина камена, у контрасту са прозирношћу стакла градећи кристалоидну структуру, доприносе скулптуралности облика зграде. Ако се овакав облик замисли да је направљен само од стакла, на пример, у пуној мери се може сагледати значај и убедљивост израза камена у целокупној визуелној дејствености овог и оваквког облика (зграде) музеја – објашњава наша саговорница.
Говорећи о сложеном кустоском концепту који заступа већ дуги низ година и за који се одлучила она каже:
– Ова изложба део је мог вишегодишњег пројекта обраде дела из музејске колекције, с једне стране, али и представљања текуће уметничке сцене кроз једну нову концепцију која подразумева да се одабрани скулпторски материјал, у овом случају камен, представи кроз две студијске изложбе. Циљ оваквог приступа је да се пре свега феномен скулптуре сагледа кроз материјал, а истовремено да се представе и промовишу уметничка дела из музејске колекције у односу и паралели према делима која тек настају и појављују се. Први материјал којим сам се бавила био је бронза, изложба „Говор бронзе” одржана је у МСУБ 2005. Феномен камена био је присутан на поставци „Ћутање камена” са делима из музејске колекције 2017, чији је назив проистекао из идеја да њиме укажем на суштинско својство „бића” камена, а то је ћутање, али не као немуштост, већ као речитост ћутње, која говори некада више од речи, док је друга посвећена истом феномену са делима са текуће уметничке сцене управо ова актуелна.
Важан сегмент ових поставки су и научни скупови односно симпозијуми посвећени теми. Током прве изложбе о камену организован је скуп „О камену – ванвременост и савременост”, док је у склопу ове изложбе одржан симпозијум „(Са)временост камена”, на коме су учествовали стручњаци и научници из различитих области.[wc_spacing size=“40px“ class=““][/wc_spacing]
Аутор: Милица Димитријевић
Извор: Политика
