Фестивал археолошког филма, деветнаести по реду, у Сремској Митровици биће одржан од 13 и 14. децембра у Музеја Срема. Отварање Фестивала заказано је за 17 часова у Барокној сали Музеја Срема.
Улаз бесплатан.
XIX ФЕСТИВАЛ АРХЕОЛОШКОГ ФИЛМА
Пројекције филмова се врше од 17 часова
у барокној сали Музеја Срема, Вука Караџића бр.3
13.12.2023. среда
Средњовековна мода
Аутор: Светлана Илић; Србија 2022. Трајање 38′
Публика ће имати прилику а се упозна са одевањем и костимом у средњовековној Србији, у периоду од 11. до 16. века. Повод за емисију је објављена монографија „Српска средњовековна владарска и властелска одећа“ историчара уметности др Бојана Поповића коју је објавио Музеј Српске православне цркве у Београду. Ово је својеврсна сага о српској средњовековној моди овековеченој на зидовима древних српских цркава и манастира. Мушки и женски костими приказани на фрескама, већ вековима, задивљују лепотом и инспиришу креаторе савремене моде. У историји костима је записано да је човек у сумерском, рановизантијском и модерном добу носио сличну одећу, па се с правом поставља питање како је настајао један костим и да ли је средњи век време настанка модерног костима? О настанку средњовековне моде и утицајима који су стизали и са истока и са запада, затим о тканинама, кројевима, обући, оглављу, накиту, владарским инсигнијама и реконструкцији костима у емисији говори др Бојан Поповић. Поред фресака из наших манастира, за илустрацију приче коришћени су и костими из игране серије „Немањићи рађање краљевине“.
Ново Брдо: Град сребрни и уистину златни
Аутор: Светлана Илић; Србија 2018.; Трајање 38′
Филм посвећен Новом Брду, једном од најзначајнијих и највећих градова средњовековне Србије, с циљем очувања и представљања српске културне баштине на Косову и Метохији. Новобрдска тврђава је подигнута у 14. веку, на врху Мале планине на Косову и Метохији. Први пут се помиње 1326. Године као познато рударско и трговачко место у коме се живело по закону града Новог Брда. Било је познато по великом рудном богатству, посебно по гламском сребру које је у свом саставу садржало и злато. Будући да у последњих пола века није било археолошких истраживања на Новом Брду и да се са сигурношћу није знало ко је град подигао, најновија истраживања потврдила су да на Новом Брду нема трагова Рима и Византије и да је град оригинално дело српских владара, односно да је град изградио српски владар. На иницијативу српске заједнице Општине Ново Брдо, велике конзерваторске радове на тврђави је 2016. организовао Унеско, док је на конзерваторским радовима ангажован археолог др Марко Поповић из Археолошког института у Београду. Емисија „Град сребрни у истину и златни“ је посвећен значају и моћи средњовековног Новог Брда, развоју рударства, трговачким везама и ковницама новца, утврђењу и његовој архитектури, владарима који су столовали у време када је Ново Брдо постало важно рударско, трговачко и политичко средиште средњовековне Србије, у време Лазаревића и Бранковића, али и о томе ко су били становници града, како су живели, чиме су се бавили, шта нам говоре откривене грађевине и покретни материјал: оружје, оруђе, предмети од стакла и керамике, накит и новац.
14.12.2023. четвртак
Античка жена на Балкану
Режија: Бојан Воркапић; Србија 2023. Трајање 48′
У документарно-играној емисији која је снимана у Археолошком парку Виминацијум, трагамо за одговорима ко су биле жене које су живеле на овим просторима, у доба антике? Како су се звале? Чиме су се бавиле? Како су изгледале и да ли су пратиле моду? Колико су биле образоване? На својеврсно путовање кроз древни и моћни Рим води нас наратор Јелена Анђелковић Грашар која нам у костиму Римљанке прича занимљиве приче о женама склапајући их у мозаик сећања на једно давно време које датира пре 1700 година. Циљ емисије је да осветли поједине сегменте из живота жена које су живеле на нашим просторима у периоду од 1. до 6. века, стварајући слику о њиховом статусу и улози које су имале у породици и друштву, као жене царице, матроне, слушкиње, богиње, као и на основу њихових портрета које видимо на мозаицима, фрескама, скулптурама, новцу и накиту.
Кад су камиле шетале Балканом
Режија: Фондација Неозоик; Србија 2022. Трајање 13′
Где су све у Србији археолози проналазили кости камила? Колико камила су имали Стефан Првоввенчани и краљ Милутин и где су их чували? Шта су руски војнициц поклонили београдском зоо врту након ослобађања Београда? Како археолози знају да ли су у питању кости једногрбих или двогрбих камила и одакле је долазила роба? Колико камила је пронађено на Виминацијуму, а колико на Царичином граду? Одговоре на ова и слична питања пронађитите у новој епизоди археолошког журнала
Видео игре и археологија
Режија: Фондација Неозоик Србија 2023. Трајање 7′
Придружите нам се на узбудљивом путовању док копамо дубоко у фасцинантни свет археологије у видео играма! Од древних рушевина Азеротау у World of Warcraft-у до историјских знаменитости Assassin’s Creed-а и узбудљивих експедиција у СИМС-у, истраживаћемо како ове популарне игре оживљавају и користе прошлост.[wc_spacing size=“40px“ class=““][/wc_spacing]
Извор: Озон
