Серијом изложби, од којих се прва отвара овог петка 15. децембра, у Немачкој се обележава 250 година од рођења Каспара Давида Фридриха. Шта тог сликара чини тако посебним?
Тек следеће године славиће се 250. рођендан Каспара Давида Фридриха. Сликар је наиме рођен 5. септембра 1774. Али, прва велика изложба којом се обележава та посебна годишњица почиње већ овог петка 15. децембра. У Хамбуршкој уметничкој галерији (Kunsthalle) након много година моћи ће, како наводе, да се види „најобимнија изложба радова најзначајнијег уметника немачког романтизма“.
Реч је о ретроспективи с више од 60 слика, укључујући и многа кључна дела као што су „Беле стене изнад Ригена“ (1818) и „Монах на мору“ (1808-10). Биће изложени и цртежи и радови уметника који су били његови пријатељи.
Изложба означава почетак „Каспар Давид Фридрих фестивала“, у оквиру којег ће Стара национална галерија Берлинских државних музеја и Државна уметничка колекција Дрездена такође посветити изложбе уметнику. Све се то организује под покровитељством немачког председника Франк-Валтера Штајнмајера.
Вредно национално културно добро
Крајем новембра, мапа са скицама Каспара Давида Фридриха продата је на аукцији у Берлину непознатом купцу за 1,8 милиона евра. Непосредно уочи аукције, берлинска Управа за културу покренула је процедуру да се дело тог романтичара упише на листу вредних националних културних добара покрајине Берлин.
Немачки музеји сада су прострли црвене тепихе немачком романтичару позивајући на ретроспективне изложбе и серије предавања – од Хамбурга, преко Берлина, до Грајфсвалда, Фридриховог родног места.
Али, његови савременици су говорили – како то пише Флоријан Илис у својој недавно објављеној књизи о Каспару Давиду Фридриху, „Чаролија тишине“ (Der Zauber der Stille) – да он и није био богзна како талентован портретиста. Због тога су га исмевали чак и током његовог боравка на академији у Копенхагену. Можда је баш зато Фридрих фигуре на својим сликама обично приказивао с леђа?
Ударци судбине
Каспар Давид Фридрих рођен је 1774. у Грајфсвалду као шесто дете произвођача сапуна и свећа Адолфа Готлиба Фридриха и његове супруге Софије Доротеје. Мајка му је 1781. умрла, а сестра подлегла тифусу. Његов млађи брат Јохан Кристоф доживео је срчани удар док је покушавао да спасе брата Каспара Давида који је пропао кроз лед на реци Лаби. Само пет од деветоро браће и сестара доживели су пунолетство.
Од 1790. године, Фридрих је студирао на Универзитету у Грајфсвалду у класи професора цртања Јохана Готфрида Квисторпа, који га је посебно подржавао. Студије је наставио на Академији уметности у Копенхагену. Од 1798. године, Фридрих је живео и радио у Дрездену, где је и умро 7. маја 1840. године.
Многи су га ценили, али Гете није
„Мистик са четкицом“. Тако је шведски песник Пер Даниел Амадеус Атербом назвао Каспара Давида Фридриха. Сликара су колеге ипак цениле још за живота.
Само Јохан Волфганг фон Гете није знао шта би с Фридриховим сликама. Ругао им се као „новим немачким“ као „верско-патриотским“. Прича се да је песник чак разбио једну Фридрихову слику о ивицу стола – није му се допала.
Године 1794. Фридрих у Копенхагену долази у додир с „природним мистицизмом“, који је касније утицао на његову уметност. Његово прво уље на платну била је провокативна слика: Каспар Давид Фридрих је дело „Крст у гори“ из 1807/08. године посветио односу природе и Бога.
За њега уметност више није била прозор у свет, као у време просветитељства, већ прозор у душу – у складу с духом романтизма. „Крст у гори“ изазвао је узбуђење, јер је сликар дао једнак простор и цркви и природи.
Каспар Давид Фридрих био је повучени чудак. Напуштао је своју кућу у Дрездену само након сумрака, када би одлазио у дуге шетње. Оженио се 21. јануара 1818. с Каролине Бомер која је тада имала 25 година – и то у шест ујутру.
У пламену
Дела Каспара Давида Фридриха често су нестајала у пламену. Десетог октобра 1901. изгорела је његова родна кућа у улици Ланген штрасе број 28 у Грајфсвалду. Само неколико слика је спасено, али су их потом добронамерни рођаци префарбали и тако уништили.
Током Другог светског рата, велики број Фридрихових слика изгорео је у чувеном бомбардовању Дрездена. Већина сачуваних уметничких дела Каспара Давида Фридриха данас се налази у музејима у Хамбургу, Дрездену и Берлину.
У вртлогу историје
Каспар Давид Фридрих преминуо је 7. маја 1840. године – сиромашан и заборављен. Његова уметност одједном више није популарна. Натурализам и импресионизам једноставно су га прегазили.
Већ средином 1820-их, његов рад је почео да губи на значају, онда када је Диселдорфска сликарска школа постала модерна у Немачкој. Поновно откривање његовог рада почело је тек 1906. године малом изложбом у Берлину на којој су представљене слике и скулптуре из периода 1775-1875, укупно 32 дела Каспара Давида Фридриха.
Али, сликар је данас поново тражен. А и сам Фридрих је наивно веровао да ће његово име заувек остати упамћено. Зато се уздржавао од тога да потпише било коју своју слику.[wc_spacing size=“40px“ class=““][/wc_spacing]
Аутор: Сабина Елце
Насловна слика: „Луталица изнад мора магле“, дело Каспара Давида Фридриха из 1818.
Извор: Дојче веле
