Најлакше нам је усвојити оне речи у страном језику које слично звуче и значе као речи у матерњем језику. Њих називамо когнатима, односно ,,правим пријатељима” (попут телефон у српском и telephone у енглеском). Али зашто се уопште о речима говори као о пријатељима, и да ли ти пријатељи могу бити и лажни? У лингвистици је и то могуће, а јавља се када речи у два језика фонолошки личе, али се разликују по значењу у једном или више контекста. Израз ,,лажни пријатељи” преводни је еквивалент француског faux amis, употребљеног још 1928, у истоименој књизи Кеслера и Дерокињија о овој појави у енглеском и француском језику.
Лажни пријатељи се деле на потпуно лажне, код којих се значења у два језика не преклапају (срп. искуство и рус. искусство (‘уметност’)), или делимично лажне, код којих се барем једно значење преклапа, а остала не морају, и то су обично полисемантичне речи (енг. demand (‘захтевати’) и франц. demander (‘питати’, ‘тражити’, ‘захтевати’)).
На питање зашто се јављају лажни пријатељи у језицима, може се дати више одговора. Један од разлога може бити то што су два језика преузела исту реч са два значења из трећег језика, и задржали по једно значење (нпр. латинско gymnasium у немачком је само школа, а у енглеском је само сала за фискултуру). Потом, позајмице могу променити значење кад пређу из изворног у циљни језик, као енг. actually (‘заправо’, ‘реално’), које у многим другим европским језицима, укључујући и српски, означава нешто савремено, текуће. Врло често су неке речи хомоними у двама језицима, те се још називају и билингвалним хомонимима, попут срп. банка и итал. banco (‘клупа’).
Најзад, какве проблеме могу изазвати лажни пријатељи у настави српског као страног језика? На пример, уколико је први језик ученика сродан српском језику, попут руског, због великог броја правих пријатеља, ученик може почети да генерализује и остале речи, које нису нужно когнати. Треба зато посебно скренути пажњу на такве примере и усвајати их у конкретном контексту. У супротном, већ на самом почетку, када се уче слова српске азбуке, ученик може помислити да слово значи реч, како је и у руском, а да је буква слово. Да не говоримо да није мала ствар да ли на посао нећете доћи јер данас имате проблема са животом или са стомаком (јер у руском прва реч има значење друге). А шта рећи Немцу који учи српски и наиђе на германизам који је променио значење? Мора се одмах упозорити да не може изнајмити цимера, већ само собу.
У настави се предлаже да се такве потешкоће могу превазилазити уз помоћ аудио-визуелних наставних средстава, али и креирањем говорних ситуација у којима ће ученик стећи јасну представу о значењу речи.
пише: мср Ана Крстић
Институт за српски језик САНУ[wc_spacing size=“40px“ class=““][/wc_spacing]
Извор: Језикофил
