Злогласна Седма СС добровољачка брдска дивизија „Принц Еуген“ основана је 1. марта 1942. године. Ова Вафен–СС брдска дивизија била је специјализована за антигерилско ратовање, а основана је због распламсавања устанка на простору Југославије, пре свега у Србији, Босни и Херцеговини, Црној Гори и деловима Далмације и Лике. За команданта дивизије постављен је СС групен-фирер Артур Флепс, некадашњи виоски официр аустроугарске и румунске војске. Дивизију су чинили младићи од 18 до 30 година, немачке народности (тачније подунавски Немци), који су се добровољно јавили у њене јединице, махом из Бачке (од нешто преко 20.000 војника, колико је ова дивизија имала, 16.527 је било доборовољаца из бачких насеља). Она је у свом саставу имала два ловачка пука са по три батаљона, један артиљеријски пук и додатне јединице.
За свега три недеље, током марта 1942. године, у Сомбору и околним селима 2.000 младих Немаца се пријавило за добровољце у овој СС дивизији (имали су могућност избора између служења у мађарској војсци, која је окупирала Бачку и Барању и припојила их у састав Хортијеве Мађарске, или служења у СС дивизији немачке војске). Они су 20. марта, након смотре, промарширали сомборском Главном улицом, после чега су на овдашњој железничкој станици смештени у 49 вагона и одвезени у правцу Беле Цркве, где је ова дивизија званично основана, на церемонији са парадом. СС добровољци долазили су из Сомбора, Апатина, Пригревице, Сонте, Риђице, Станишића, Гакова, Колута, Моноштора, Сивца, Чонопље, Крњаје (Кљајићева) и још неколико околних насеља. На сличан начин било је, у исто време, организовано и окупљање добровољаца у Оџацима (где их се јавило 3.000) и Бачкој Паланци (где се јавило око 1.600 добровољаца). О свему су исцрпно писале новине „Дојчес фолксблат“ од суботе, 28. марта и од четвртка, 2. априла 1942. године. И током наредне две године ова СС дивизија, због сталних губитака у људству, биће најчешће попуњавана добровољцима из Бачке и Баната. Друга акција попуне добровољцима почела је у рану јесен 1943. године, а 1. октобра 1943. г. Сомбор је поново био зборно место окупљања пријављених добровољаца, те је тим поводом организована свечаност на којој су говорили Сеп Шенборн, опуномоћеник друге акције попуне СС дивизије, др Голдшмит, заменик вође немачке народне групе и Франц Баш, руководилац немачке Привредне ратне службе за домовину. Трећа акција попуне трајала је током лета 1944. године.
СС дивизија „Принц Еуген“ учествовала је у скоро свим највећим ратним операцијама немачке војске на простору Југославије и представљала је ударну оперативну снагу Команде Југоистока. Јединице ове дивизије починиле су бројне ратне злочине – осим стрељања заробљених бораца Народноослободилачке војске, укључујући и рањенике, борци СС дивизије „Принц Еуген“ чинили су масакре и злочине одмазде над цивилним становништвом, у коме је страдавало од неколико десетина, па до преко хиљаду људи (у Сињској Крајини ова јединица је убила преко 1.500 цивила, а на сличан начин је поступала са цивилним становништвом и на подручју Криве Реке, Пиве, Аржана, села Велике итд.).
У борбама око Ниша, у јесен 1944. године, СС дивизија „Принц Еуген“ је имала велике губитке и изгубила је више од половине својих бораца, али је поново формирана у децембру 1944. године, после чега је, до краја рата, учествовала у борбама на Сремском фронту, Босни и Славонији, поново као главна маневарска формација Групе армија Е. Коначно, СС дивизија „Принц Еуген“ предала се снагама Народноослободилачке војске Југославије, 11. маја 1945. године.
Управо је велико ангажовање подунавских Немаца у редовима ове дивизије био један од пресудних разлога и оправдања за одмазду партизанских власти према преосталом немачком становништву у Бачкој, Банату и Срему, које се није повукло с немачким јединицама у јесен 1944. године. На жалост, у тој одмазди, у логорима је од глади, болести и нечовечних поступака, страдало, најчешће, недужно немачко становништво, чији чланови породица нису учествовали у борбеним јединицама немачке окупационе војске, нити су чинили било какве злочине.
М. С.
[Захваљујемо се Игору Шарићу на послатим страницама новина „Deutsches Volksblatt“ од 28. марта и 2. априла 1942. године ]
Извор: Равноплов
