Археолози из Србије у сарадњи са колегама из САД-а и Кине дошли су до неочекивано великог открића мреже праисторијских насеља из бакарног, бронзаног и гвозденог доба.
Згрчени, огрнути крзном у пећинама или колибама слика је коју памтимо из уџбеника историје још из основне школе. Такве илустрације праисторијских људи могле би да буду измењене јер истраживања локалитета у централној Србији указују на другачију организацију и живот људи пре више хиљада година.
У Рачи код Крагујевца, археолози из Србије у сарадњи са колегама из Сједињених Америчких Држава и Кине дошли су до неочекивано великог открића мреже праисторијских насеља из бакарног, бронзаног и гвозденог доба. Откриће доста утиче на промену слике о људима из праисторије.
Ако би уврежена слика праисторијских људи могла да буде измењена онда сусрет и слика главног археолога и управника Центра за археологију Драгослав Срејовић из Крагујевца, др. Мирослава Кочића, у потпуности одговара слици посвећеног археолога.
Са квалитетним шеширом на глави, наочарима за сунце које скида за снимање и великим теренским аутомобилом из кога излази започиње своју причу.
Познат локалитет
“Тренутне радове на територији општине Рача изводи Центар за археологију Драгослав Срејовић Универзитета у Крагујевцу. Изводи их у склопу припрема за изградњу аутопута Вожд Карађорђе. Оно што нас је изненадило је не само број тих утрврђења која су одједном почела да се појављују, него и комплексност насеља која су око тих утврђења, и то је оно што заиста мења мало поглед на целу ствар”, објашњава Кочић.
Локалитет где се налази утврђење није непознат. Мештани из околине верују да се ту налази митски град Голубан. Аустроугарски археолог Феликс Каниц претпостављао је да се ради о римском утврђењу. Ипак, тек истраживања током прошле и ове године указују на то да се на површини од шест хектара налази и праисторијско утврђење.
Али не само утврђење већ и читав систем насеља. Кочић каже чак седам насеља гравитира том утврђењу.
“Дакле 5.500 година пре овог тренутка сада имамо људе који су буквално исекли стену, што може да се види на снимку ласерског скенирања који смо урадили ту да би уклонили шуму, као у Мајанским џунглама, да би видели шта је испод, где можемо да видимо да не само да су исекли стену, направили ровове … већ систематским истраживањем и пажљивим истраживањем смо ухватили и рупе за стубове који се налазе око тога на том рову где су највероватније грађевине биле подигнуте као део утврђења”.
Камен и систем утврђења
Да би се изградило квалитетно утврђење које би одолело разним нападима најбитнији је добар материјал односно камен.
“Побројали смо десетине и стотине каменолома у том делу од којих су, наравно, неки из историјског периода, неки су модерни, али неки изгледа да су из праисторијског периода […] О сировини за градњу, камену, каменоломима и експлоатацији се не прича доста у археологији”, истиче Кочић.
Ако већ има квалитетног камена, онда је то очигледно праисторијским људима било довољно да се не задрже на само једном утврђењу. Кочић и екипа, како каже, “ухватили су” цео систем утврђења на сваких пет шест километара из гвозденог и бронзаног доба на територијама Рача Крагујевац и Кнић у централној Србији.
Кочић скромно објашњава да сличне налазе имају и колеге у околини Вршца у Војводини који истражују терен уз помоћ колега из Даблина у Ирској. Ипак праисторијска насеља у централној Србији у Шумадији била су мало гушће насељена.
“То је оно што мења слику јер до сада је слика бронзаног и гвозденог доба била да постоје веома дисперзионе популације то јесте ретко насељени делови, док сада одједном се мења слика. Имате поред тих утврђења, која очигледно очитавају веома комплексну друштвену структуру, имате хијерархијску структуру. Поред тога што неко гради та утврђења, неко мора да опслужује та утврђења, где имамо једну хијарерхијску структуру тих насеља…”
Савремена технологија за откриће
Каже на само пет километара постоје локалитети Кривац и Кусовац где је преко 600 кућа.
“То су градови већ у том тренутку, то је више хиљада људи који живе на једном месту пре осам хиљада година, у тренутку када немамо јасне аналоге сем на Блиском истоку […]”.
Све је откривено савременом технологијом – ласерским скенирањем, геофизичким скенирањем, георадарским скенирањем у пројекту који заједно раде са археолозима из Сједињених држава и Кине.
“Сарадња се за сада огледа највише у размени материјала и у помоћи кинеског универзитета да се добију неки нови научни резултати о том материјалу који ми шаљемо одавде”, каже докторант Ана Кочић, координатор за међународну сарадњу Центра за археологију Драгослав Серојевић Универзитета у Крагујевцу.
Локалитет код Крагујевца налази се на траси будућег аутопута Карађорђе, али арехолози верују да ће бити адекватно заштићен.
Све би требало да буде део планираног Дигиталног музеја Шумадије уз виртуалне туре и споја екологије и археологије где би туристи могли да уживају уз производе са тог подручја и науче нешто о историји цивилизације.[wc_spacing size=“40px“ class=““][/wc_spacing]
Аутор: Зоран Косановић
Извор: Ал Џазира
