„За­нат­ска азбу­ка” – прак­тич­не лек­ци­је о чувању традиције

У ра­ди­о­ни­ца­ма ко­је се ор­га­ни­зу­ју ши­ром Ср­би­је уче­сни­ци сво­јим ру­ка­ма об­ли­ку­ју гли­ну, пи­шу ка­ли­граф­ска сло­ва, ис­пле­ту кор­пу од пру­ћа, уче о град­њи при­род­ним ма­те­ри­ја­ли­ма

Са­вре­ме­но до­ба ни­је по­ти­сну­ло ин­те­ре­со­ва­ње за ста­ре за­на­те. То су по­твр­ди­ли ђа­ци ко­ји су ра­до у то­ку про­те­кле го­ди­не уче­ство­ва­ли на ра­ди­о­ни­ца­ма у окви­ру про­јек­та „За­нат­ска азбу­ка” спро­ве­де­ног ши­ром Ср­би­је уз фи­нан­сиј­ску по­др­шку Ми­ни­стар­ства про­све­те.

Та­ко се по­ка­за­ло да срп­ска тра­ди­ци­ја ни­је са­мо сло­во на па­пи­ру, већ жи­ва ма­те­ри­ја ко­ја бу­ди искре­но оду­ше­вље­ње код но­вих ге­не­ра­ци­ја. За­то се ра­ди­о­ни­це на­ста­вља­ју у осмо­лет­ка­ма у ла­за­ре­вач­ким на­се­љи­ма, а мо­гу да се при­ја­ве и све дру­ге шко­ле јер је реч о де­лат­но­сти обра­зов­ног ка­рак­те­ра.

Про­је­кат спро­во­ди На­ци­о­нал­на асо­ци­ја­ци­ја за ста­ре и умет­нич­ке за­на­те „На­ше ру­ке” чи­ји је осни­вач Де­јан Ми­ло­са­вље­вић, опан­чар. Он ка­же да, иако је пр­во­бит­ни план био фо­ку­си­ран на фор­мал­не школ­ске ра­ди­о­ни­це, про­је­кат је про­те­клих ме­се­ци до­био нео­че­ки­ван пре­о­крет на јав­ним ма­ни­фе­ста­ци­ја­ма. Де­вој­чи­це и де­ча­ци су уче­ство­ва­њем у про­гра­му са сво­јим ро­ди­те­љи­ма има­ли при­ли­ку да се пр­ви пут срет­ну са „жи­вим чу­ва­ри­ма на­сле­ђа где је све од ала­та до про­из­во­да и ам­би­јен­та би­ло аутен­тич­но”.

– Же­ља да сво­јим ру­ка­ма об­ли­ку­ју гли­ну, про­ник­ну у тај­не ве­за, пи­шу ка­ли­граф­ска сло­ва, ис­пле­ту кор­пу од пру­ћа или раз­у­ме­ју осно­ве зе­мља­не ар­хи­тек­ту­ре, то јест град­ње при­род­ним ма­те­ри­ја­ли­ма би­ле су то­ли­ко сна­жне да су упра­во уче­ни­ци по­ста­ли ти ко­ји су по­че­ли да по­зи­ва­ју мај­сто­ре за­на­тли­је у сво­је шко­ле, ка­ко би њи­хо­ве тра­ди­ци­о­нал­не ве­шти­не из­ра­де пред­ме­та по­ста­ле са­став­ни део њи­хо­вог ча­са – об­ја­снио је Ми­ло­са­вље­вић и до­дао да мај­сто­ри не спу­шта­ју алат ка­да је пре­но­ше­ње њи­хо­вог ис­ку­ства мла­ђи­ма у пи­та­њу јер су ак­тив­но­сти на­ста­вље­не.

Зна­чи, иако је фор­мал­ни ка­лен­дар­ски оквир про­јек­та за ми­ну­лу го­ди­ну за­вр­шен, „За­нат­ска азбу­ка” не за­вр­ша­ва сво­ју ак­тив­ност. Њен циљ је да сва­ко сло­во азбу­ке пред­ста­ви зна­чај по јед­ног за­на­та или за­на­тли­је – „А” – аба­џи­ја, „Б” – бо­ја­џи­ја, „В” – ву­но­вла­чар, „Г” – грн­чар…

За­хва­љу­ју­ћи огром­ној енер­ги­ји и по­све­ће­но­сти за­на­тли­ја – ве­зи­ља, ка­ли­гра­фа, кор­па­ра, грн­ча­ра, опан­ча­ра и гра­ди­те­ља зе­мља­ном ар­хи­тек­ту­ром – ра­ди­о­ни­це ће ра­ди­ти ши­ром Ср­би­је.

– Ово је ми­си­ја ко­ја зах­те­ва кон­ти­ну­и­тет – по­ру­чу­ју из Удру­же­ња „На­ше ру­ке”. Они уве­ра­ва­ју да су спрем­ни да се ода­зо­ву на сва­ки по­зив и до­ђу у шко­ле ши­ром Ср­би­је ка­ко би уче­ни­ци­ма пру­жи­ли при­ли­ку да уз игру и прак­ти­чан рад упо­зна­ју соп­стве­ну кул­ту­ру – од ћи­ри­лич­ног сло­ва ис­пи­са­ног тр­ском до кор­пе ис­пле­те­не од при­род­них ма­те­ри­ја­ла и ку­ће од зе­мље као сим­бо­ла одр­жи­ве бу­дућ­но­сти.

Про­је­кат је из­не­дрио је­дин­стве­ни на­став­ни алат – бро­шу­ру ко­ја по­ве­зу­је ћи­ри­лич­но пи­смо са исто­ри­јом, сим­бо­ли­ком и прак­сом ста­рих за­на­та, ме­ђу ко­ји­ма по­себ­но ме­сто за­у­зи­ма вез као ви­зу­ел­ни је­зик тра­ди­ци­је, ка­ли­гра­фи­ја као спо­на пи­сма и умет­но­сти, кор­пар­ство као при­мер одр­жи­вог ру­ко­твор­ства и зе­мља­на ар­хи­тек­ту­ра као по­вра­так хар­мо­ни­ји с при­ро­дом.

– Ви­ше од 300 уче­ни­ка, од пр­вог раз­ре­да основ­не шко­ле па све до сред­њо­шко­ла­ца, за­јед­но са сво­јим на­став­ни­ци­ма, про­фе­со­ри­ма и ро­ди­те­љи­ма, вра­ти­ло се пра­вим вред­но­сти­ма: руч­ном ра­ду, стр­пље­њу, зна­њу ко­је се пре­но­си из ру­ке у ру­ку и по­но­су на соп­стве­но на­сле­ђе – на­во­ди Ми­ло­са­вље­вић.

Сви ко­ји же­ле да осе­те ми­рис ко­же, тек­сту­ру ву­не, ри­там игле у ве­зу, сна­гу сло­ва у ка­ли­гра­фи­ји, флек­си­бил­ност пру­ћа или ме­ко­ћу зе­мље, има­ће при­ли­ку да се при­дру­же мај­сто­ри­ма и у на­ред­ним не­де­ља­ма јер „За­нат­ска азбу­ка”, под по­кро­ви­тељ­ством Ми­ни­стар­ства про­све­те, на­ста­вља да пи­ше нај­леп­ше стра­ни­це на­ше жи­ве исто­ри­је.

До са­да су го­сто­ва­ли у На­род­ном му­зе­ју у Ужи­цу и об­и­шли мно­ге кра­је­ве за­пад­не Ср­би­је, али и дру­ге кра­је­ве на­ше зе­мље. То­ком зим­ских пра­зни­ка би­ли су на ви­ше ло­ка­ци­ја у пре­сто­ни­ци од Са­ва про­ме­на­де до Ми­ља­ков­ца. По­ка­за­ло се да је „За­нат­ска азбу­ка” за­лог за бу­дућ­ност.

Александра Куртеш/Политика