Издавачки подухват „Лагуне“: Проширена верзија култног романа „Кал југа“

БЕОГРАД – Издавачка кућа „Лагуна“, осам година након првог појављивања пред читаоцима, објавила је ново, знатно проширено издање романа „Кал југа“ аутора Младена Милосављевића.

Ово дјело представља први дио најављеног амбициозног серијала о Лепенском виру, који кроз четири књиге планира да обухвати више од десет миленијума историје на овим просторима.

Нови ликови и продубљена радња

За разлику од првобитне верзије, ново издање доноси неколико нових подзаплета и ликова, пружајући јаснији увод у догађаје који ће услиједити. Писац Младен Милосављевић, који је по струци етнолог, у овом роману успјешно преплиће мотиве српске фолклорне фантастике, историјског трилера и археологије.

Радња првог дијела серијала фокусирана је на два кључна историјска тренутка повезана тајанственим нитима:

Љето 1967. године: Током ископавања на локалитету Лепенски вир, студент Мијат почиње да сумња да су археолози пробудили древне силе које власти покушавају прикрити.

Август 1717. године: Пред зидинама Београда одиграва се велика битка под вођством принца Еугена Савојског, чији пратилац Фромбалд биљежи необичне догађаје који воде ка тајни са дна Дунава.

Епски замах кроз миленијуме

Будући наставци серијала о Лепенском виру најављени су као својеврсно путовање кроз вријеме. Читаоци ће имати прилику да прате судбине јунака од најстаријег слоја Прото Лепенског вира (9500–7500. г.п.н.е.), преко ратовања Трибала против Александра Македонског и Трајановог освајања Дакије, па све до посљедњих година владавине цара Душана и развоја винчанске културе.

Препознатљива имена домаће књижевности

Уредница овог издања је Дубравка Драговић Шеховић, док су рецензије и текстове на корицама потписала еминентна имена домаће фантастике и књижевности: Маријана Јелисавчић Карановић, Александар Тешић, Влада Арсић и Павле Зелић.

Роман „Кал југа“ првобитно је објављен 2018. године у издању куће „Страхор“, а овим реиздањем Младен Милосављевић потврђује статус једног од најинтригантнијих домаћих аутора који инспирацију црпе из народних предања и скривене историје Балкана.

Глас Српске

Оставите одговор

Ваша адреса е-поште неће бити објављена. Неопходна поља су означена *