Наша држава води нехајну политику према српском националном корпусу у матици, отаџбинским земљама и свету, број Срба се драстично смањује и има нас само 8,7 милиона на свету
Пише: Др Марко Лопушина
Ту недавно на друштвеним мрежама прочитао сам објаву једног господина који тврди да се „укупан број Срба код нас и у свету креће око 12 милиона“. Као доказ своје тврдње понудио је бајате податке са пописа нашег становништва у матици Србији и отаџбинским земљама, користећи при том и информације старе деценију. Разумем жељу појединаца из политике и јавности да наш народ буде бројчано јачи и демографски снажнији. То су жеље, а стварост је много суровија.
Наша држава води нехајну политику према српском националном корпусу у матици, отаџбинским земљама и свету. Број Срба се драстично смањује и има нас укупно једва 9 милиона. Да набројим неке чињењице. Срби на свету живе у матици Србији, отаџбинским земљама Косову и Метохији, БиХ, Црној Гори, Хрватској, у српској дијаспори или расејању по свету.
Републички завод за статистику Србије је 2022. године објавио да у „Србији без КиМ “ живи 5.360.239 људи који се изјашњавају као Срби. На Космету нас има око 170.000. У Босни и Херцеговини тј. Републици Српској 900.000, у Црној Гори 205.370 према попису из 2023. и Хрватској 123.892. То је укупно 6,7 милиона.
Ово је најмањи број припадника српског народа у матичним земљама. Разлози за драстичан пад броја Срба у матичним земљама су рат и распад Југославије, присилно протеривање и сеоба људи српског порекла, промена цосијалне и демографске политике у новим државама, миграције у иностранство и пад наталитета код куће. Чињенице су да је српски народ изгнан из КиМ и Хрватске, да му је промењен национални код у БиХ и Црној Гори, и да је по подацима Светске банке милион Срба напустило матицу Србију у последње две деценије.
За две деценије отишло милион Срба
Почетком деведесетих година прошлог века, у бившој СФРЈ било је укупно девет милиона Срба у шест република и две покрајине. И још 2,5 милиона у расејању. Укупно 11,5 милиона Срба на свету.
Број припадника српског народа је у међувремену за последње три деценије опао и у суседним земљама, бившим републикама СФРЈ и у балканским државама. У Северној Македонији регистровано је само 23.847 Срба у попису 2021. године, у Словенији 38.964, у Румунији 12.026, Албанији само 584 Срба, Мађарској 11.622 и Бугарској тек 569. То је укупно 87.612 припдника српског народа у околним земљама. А било је политичара који су говорили да нас Срба у региони и дијаспори има 5 милиона???
Заблуде и незнање владају у нашој националној политици и јавном мњењу. То су последице чињенице да Србија као држава нема право пописа својих држављана и припадника српског народа у иностраним земљама. И чињенице да се попис гастарбајтера, исељеника, емиграната, врши на недакеватан наичин у самој матици, па било да је то Србије, Црна Гора, БиХ или Хрватска, као земље где су Срби домицилни народ. Зато се број припадника српског народа преувеличава или произвољно тумачи код наших званичника, службених лица и челника организација у расејању. То на пример често чини и сама Српска православна црква која тврди да “нас Срба у Словенији има најмање 100.000”, у “Немачкој 800.000”. А поједини српски активисти из САД говоре о “милион америчких Срба за подршку Доналду Трампу”.
Званично стварност у западним земљама наше планете, где је српска дијаспора најприсутнија је све ружнија. И поред сеобе млађих људи последњих деценија, посебно у земље Западне Европе, број Срба на Старом континенту непрестано опада. У Немачкој, према подацима из 2024. године живи и ради око 270.000 Срба. У Аустрији око 300.000, Швајцарској око 180.000 (58.000 су држављани Србије), а у Русији само 20.000, јер толико њих има дозволе за стални боравак и рад.
У Северној Америци број Срба у САД је 175.000 и у Канади 96.530. У Аустралији 76.000, у Француској 100.000, толико у читавој Скандинавији. А у Великој Британији је око 50.000 Срба. По мојој процени као историчара српске дијаспоре у расејању живи и ради нешто више од 2 милиона Срба.
Демографска слика све лошија
Дакле, када се ове бројке саберу у матици, отаџбинским земљама и свету има 8,7 милиона Срба, односно има нас једва 9 милиона. Ко је крив за опадање укупног броја Срба у свету? Па сами смо криви, ми Срби !
Све нас је мање, јер нам је наталитет негативан и демографска слика све лошија. Приликом пописа у инострансим земљама наши људи се изјашњавају, не као Срби, већ као као Југословени, Босанци, или као Зајечарци и Власи. Српски народ код куће и у туђини има слабу националну свест. Мења свој национални идентитет зарад друштвених привилегија у страним државама.
У страним земљама се српски народ изјашњава и као Хрвати, Црногорци, Немци, Аустријанци, Американци. Срби у расејању су светски првак по узимању страног држављанства, а брисања српског. То је у САД учинило 100.000 Срба, у Аустралији 90.000 Срба, у Аустрији и Немачкој по 80.000 Срба.
За опадање укупног броја Срба у свету криви су и странци, домаћини нашем исељеном народу, У Словенији су Срби после распада СРЈ и стварање словеначке дежеле једноставно били избрисани и заборављени. Пребројавани су у телефонским именицима. Од 66.000 Срба у Словенији у време СФРЈ сведени су на 38.000.
Слично је било и у Македонији, где су Срби били изложени македонизацији, бугаризацији и албанизацији. Процес асимилације зван албанизација одвијао се над српским народом и у Албанији и на Космету.
Срби су изгубили свој национални идентитет у Америци и ЕУ, када је крајем деведесетих година прошлог века приликом пописа становништва избачено питања о националности. Убачено је питање – којим језиком говорите у кући и где сте рођени. У Аустралији српски код куће говори 57.297 наших људи, па су остали људи српског порекла Аустралијанци. Тако су Срби постали и Американци, Немци, Британци, али и Босанци, Црногорци, Хрвати, Македонци и Словенци.
То и такво покраштавање српског народа у Америци и Европи је појачано извођено у ситуацијама када је досељеник дошао са пасошем државе, која није матица Србије. Како су многе српске избеглице пореклом из Хрватске, на пример, емигрирале преко загребачких хуманотарних организација у САД и Аустралију, тамо су заведени као Хрвати. И Срби из БиХ и из Црне Горе су избрисани из пописа у САД и ЕУ, јер имају босанске или црногорске пасоше, а немају српске. Запад рачуна да су српски народ само Срби држављани Србије. И наши људи у расејању пристају на то – не инсистирају у попис на свом српском пореклу и не узимају српско држављанство и пасоше, иако могу.
У свету слабо организовани
Подељени у иностраним земљама Срби су нејединствени и национално нису сложни, ни јаки. Немају јединствену светску организацију исељених Срба из расејања, нити друге институције свих Срба света. Такве асоцијације имају грчки и пољски исељеници, на пример, а Јевреји из света су себи направили отаџбину Израел. Немачки исељеници су као већински народ (45 одсто) направили пре 250 година Сједињене Америчке Државе.
Данас је Немачка земља старних досељеника, којих има 14 милиона или 16,8 одсто укупног становништва. Према микропопису из 2024. године, од 86 милиона становника скоро 25,2 милиона људи у Немачкој је имало мигрантско порекло.
Највише странаца долази из 10 земаља: Турске, Украјине, Сирије, Румуније, Пољске, Италије, Авганистана, Бугарске, Хрватске и Грчке. Држављани Хрватске су најбројнија група странаца са простора бивше Југославије – њих 414.555. Следе људи са косовским пасошем – њих је 322.571. Држављана Србије је по том попису у Немачкој 262.479. Држављани српског порекла из Космета, БиХ, Црне Горе и Хрватске се не третирају као Срби.
Како држава Србија не зна колико има Срба у матичним земљама и свету, било је покушаја да се званично преброји целокупни српски народ. Бивше Министарство за дијаспору Србије је урадило пројекат пописивања српског расејања, али је одустало од њега. Постоји инциијатива у Матици српској и Одбору за исељеништво да се реализује пројекат Мапирања српског народа у свету. Уверен сам да би у сарадњи са Министарством спољних послова и Српском православном црквом Матица српска могла да званично утврди свеобухватан број Срба у матици, отаџбинским земљама и српској дијаспори.
Насловна фотографија: Прослава Савиндана ове године у Копенхагену
