Прегазити Мораву и прећи „Стари трстенички мост“ ваљда је нешто најтеже за малишана који је и у село Богдање гледао као у центар света, али одлука
да се издигне и „остави“ село и да на Љубостињу гледа са сетом, учинили су да мали Верко дорасте до великог Верољуба, човека који је спојио Мораву са Волгом.
По ко зна који пут Руски дом је спајао руску и србску душу, коју вековима покушавају да раздвоје, али како раздвојити једно? Како раздвојити оно чему се враћамо чак и када нисмо били тамо већ су нас само мисли носиле? Како се не вратити рече синоћ Верољуб позивима руске соли и руског хлеба, позивима Достојевског и Пушкина, позивима атамана. Ех, та Русија, гледана са Мораве!
Љиљана Тодоровић Баста са својим чаробним штапом маестрално је руководила сценом, којом су се смењивали скривени драгуљи србске културне сцене.
Предивно вече у Руском дому којим је доминирало још увек дубичко дете, трстенички див песник, човек који је и Дунав прегазио да би стигао до Волге. Ни Шумадинац ни Чарапан, већ велика лутајућа србска душа. Верољуб Вукашиновић.
Милорад Ђошић, СКЦ „Ћирилица“ Београд
