У селу Радмиловића Дубрава у општини Билећа, налази се некропола Гребнице-Бунчићи, једно од најзначајнијих средњовековних гробаља са стећцима у Босни и Херцеговини.
Ова некропола је 2016. године уврштена на УНЕСЦО-ову Листу светске баштине, заједно са још 27 одабраних локалитета стећака у региону.
- Археолошка истраживања некрополе стећака код Бајине Баште
- Благо западне Србије: некропола стећака у Перућцу
- Још један запуштен споменик културе – некропола стећака у Стапарима
Посебност Гребница лежи у чињеници да су неки средњовековни надгробни споменици подигнути на знатно старијем месту сахрањивања. На овом локалитету налази се праисторијска гомила (тумул), пречника нешто више од 10 метара и висине око 1,5 метара, што указује на посебност коришћења простора. Овакав избор локације уклапа се у шири образац формирања некропола са стећцима на местима посебног меморијалног значаја.
Сахрањивање под стећцима
Сахрањивање под стећцима представља сложен погребни обичај карактеристичан за период између 12. и 16. века, са највећом учесталошћу током 14. и 15. века. На простору западног Балкана познато је више од 72.000 ових монументалних надгробних споменика на 3300 локалитета, при чему се највећи број налази у Босни и Херцеговини.
Стећци су присутни и у Хрватској, Црној Гори и Србији. Најранији примери везују се за 12. век, док новија истраживања указују да се обичај у појединим крајевима могао задржати и током 17. века.
Некропола Гребнице-Бунчићи у храстовој шуми
Западно од праисторијског тумула, у храстовој шуми, простире се некропола са више од 300 стећака. Најзаступљенији су облици плоча и сандука, али су присутни и ређи типови попут слемењака, стубова, крстача и један нишан. Стећци су већином добро клесани и оријентисани у правцима запад-исток и север-југ.
Украсни мотиви и натписи
Већина стећака на овом локалитету је без украса, али је на око тридесетак споменика забележена рељефна декорација. Међу мотивима се издвајају аркаде, повијене лозице са тролистовима, крстови, розете у кружним оквирима, ромбасте мреже и тордирани венци, као и ређи прикази руке и кружног венца познатог као „воденица“.
Само мали број стећака носи натписе – епитафе, писане раном ћирилицом или глагољицом, које се данас више не користе. Иако ретки, ови натписи пружају драгоцене податке о покојницима, њиховим породицама и друштвеним односима у средњем веку.
Имена са камена
У писаним изворима и литератури помиње се седам епитафа са именима особа сахрањених на овом локалитету, међу којима су Вукша Дубчевић, Бунцо Рушовић, Рашоје, Цријеп, Рашко Влаховић, Витоје Даковић, монах Глигорије и Радо Раичев.
Данас су читљиви натписи сачувани само на два сандука. Епитафи често започињу формулом „Асе лежи“ („овдје лежи“) и могу садржати биографске податке, религијске поруке или информације о онима који су наручили израду споменика.
Порекло камена за израду стећака
Камен за израду стећака вероватно је допреман из оближњег каменолома Дрежница, удаљеног око два километра ваздушном линијом од некрополе. Иако је локалитет геодетски снимљен и документован, археолошка ископавања до данас нису спроведена, па Гребнице и даље представљају значајан истраживачки потенцијал.
Некропола Гребнице–Бунчићи данас се налази у шумском окружењу, доступна макадамским путем и обелжена основном туристичком сигнализацијом. Иако су поједини стећци оштећени, нагнути или делимично утонули и обрасли вегетацијом, локалитет је у целини јако добро очуван.
