Зато што погрешно схватамо свој родитељски задатак. Уместо љубави према детету, имамо патолошку зависност која само све квари-и нас и децу. Зато сви пате.
Одакле мислите да долази ова патолошка пристрасност према нашој деци?
Зато што рађамо мало деце. Рускиње су тако створене од Бога да могу да роде и одгаје десет до петнаесторо деце. Имају довољно енергије за то. Стога, ако роди двоје или троје, сва ова њена енергија пада на њих као лавина. Али ако је само једно дете, можете ли замислити шта ће се са њим десити? Духовна смрт.
А ако у породици одраста само један дечак, немогуће га је одгајити као мушкарца. Ако је у близини и бака – онда је свему крај
Никада неће моћи да постане прави мушкарац. Јер му се нос брише док не напуни двадесет девет година. Не може ништа сам да уради, не може ништа да кува, не може ништа да ради, све време нада се некоме. Чак се плаши и да се ожени.
Не зна како да приђе девојци, како да разговара са њом, како да започне везу. Ништа не зна и свега се плаши. Зашто? Па, зато штоје увек био ослобођен физичког васпитања у школи, ослобођен кућних послова, увек заштићен. Као резултат тога, одраста у апсолутно неспособну особу. Ко је крив за ово? Мама, бака, а такође и равнодушне тате.
Јер задатак васпитања човека, породичног човека, грађанина, радника, васпитања духовно и физички јаке особе уопште није постављен и постигнут. Он је одрастао као готован.
А онда дођу са њим код свештеника и кажу:„Оче, ти му реци.“
Али шта му можеш рећи, очи су му стакласте. Не жели ништа да слуша и ништа не прима, не прихвата. Он разуме само сленг тинејџера попут себе, са којима пуши у ходнику од своје дванаесте године. Не треба много интелигенције да би се пушило или пило.
Али да би се створило нешто добро: нешто офарбало, ископало башту са поврћем, залило цвеће, почистило за собом…Не желе чак ни свој кревет да наместе. Ово је, могло би се рећи, национална трагедија.“
Аутор: Протојереј Димитрије Смирнов
Извори: Хришћанство заувек/Борба за истину
