„Нулта егзистенција” представља обимни дневнички запис књижевника, драматурга, редитеља и академика Павла Угринова (право име Василије Поповић, 15. априла 1926. године Мол – Београд, 23. јун 2007.) настао током шест деценија уметничког стваралаштва, од доласка у Београд 1946. године, извођења култне представе „Чекајући Годоа” и оснивања Атељеа 212, до рада на Радио-телевизији Београд током златног периода телевизијске драме. Представљање трећег, финалног тома дневника Павла Угринова „Нулта егзистенција: Дневник 1990–2006” („Агора”) биће одржана у среду, 29. априла од 12 часова у Библиотеци града Београда (Римска дворана). О делу ће говорити: Ненад Шапоња, уредник издања Слађана Илић, књижевна критичарка и Павле Поповић, приређивач издања
Прожето је важним културно-политичким догађајима и, на својеврстан начин, документује развој друштва и уметности послератног доба, све до почетка 21. века, кроз призму овог аутентичног ствараоца и сведока нашег поднебља и времена.
Прва књига документује и обухвата период послератног развоја и успона од 1946. до 1972. године. Угринов бележи поставку авангардне представе „Чекајући Годоа” и рана познанства са Стојаном Ћелићем, Оскаром Давичом, Душаном Матићем, Михизом, Радомиром Константиновићем, Лазом Возаревићем, Добрицом Ћосићем. Ту су и записи са суђења Дражи Михаиловићу, као и низ упечатљивих детаља: од јеловника ресторана „Грмеч” с краја 40-десетих до описа Старог сајмишта и других важних амбијената у којима је Угринов боравио. Овај том обухвата и исцрпну документацију студентских протеста 1968. године.
Други том обухвата период великих промена, од 1973. до 1989. године. Кроз записе о кључним догађајима: доношењу новог Устава 1974, смрти Јосипа Броза, објављивању Меморандума САНУ и оснивању Удружења независних писаца Југославије, Угринов документује продубљивање кризе југословенства и постепено јачање националних струја. Од белешки о случајним сусретима са Ивом Андрићем, преписке са Бориславом Пекићем, записа о мање познатим аудио-сценским интересовањима Мирка Ковача, до гурманских егзибиција са Филипом Давидом и ноћи проведене у циганској чарди са Радомиром Константиновићем, Угринов исписује важне детаље наше историје.
Трећи том прати године ратова и распада Југославије, од 1991. до 2006. године. Угринов документује настанак „Београдског круга” и новонастали раскол међу београдским интелектуалцима.
Кроз запажања о књижарским излозима, сценама из трамваја, појави нових малих занатских радњи, као и коњских запрега око Цветкове пијаце, Угринов исписује нову слику друштва у време хиперинфлације, па све до демократских промена и почетка 21. века.
Услед погоршаног здравља Угринов напушта јавни живот и све више се повлачи у себе, посвећујући време искључиво писању. Пре одласка на болничко лечење завршава и трећи део дневника „Нулта егзистенција”.
Павле Угринов, рођен као Василије Поповић 15. априла 1926. године у Молу, у Бачкој, убраја се међу најзначајније савремене српске прозне писце. Остао је упамћен и као један од оснивача камерне сцене Атеље 212 у Београду, која је 1956. године отворена управо његовом режијом авангардне представе „Чекајући Годоа” Самјуела Бекета.
Био је уредник драмског и серијског програма Радио-телевизије Београд током златног периода телевизијске драме, све до одласка у пензију 1991. године. Упоредо са уредничким радом посвећује се књижевном стваралаштву под псеудонимом Павле Угринов. Аутор је једног од најобимнијих романескних и приповедачких опуса у српској књижевности 20. века. Објавио је више од 20 књига, за које је вишеструко награђиван. Добитник је НИН-ове награде за роман „Задат живот”, Октобарске награде за роман „Царство земаљско”, док је роман „Фасцинације” уврштен у Нолитову едицију „50 романа српске књижевности”. Посебну пажњу публике привукли су и књиге мемоарске прозе „Егзистенција” и „Антиегзистенција”, као и дневнички запис „Заувек”, који је настао током бомбардовања Југославије 1999. године. Роман „Без љубави” је по неподељеном мишљењу критике један од наших најбољих савремених романа.
Био је редовни члан САНУ.
Рад на овом сајту помогао ND GLASS 032, Чачак:
