У свечаној сали Матице српске промовисана je интермедијална монографска публикација „Завети Матице српске: Водич кроз најстарију српску културну установу“ Ивана Негришорца, што је књижевни псеудоним актуелног председника Матице проф. др Драгана Станића.
Свеобухватан је то бедекер кроз историју најстаријег српског књижевног, научног и културног друштва, од оснивања у Пешти 1826 до данашњих дана. Истовремено, ова књига нуди и надахнуте ауторове есејистичке опсервације и песничке записе, које уоквирује обиље визуелног материјала.
„Поета је прихватио да буде читаоцима водич кроз Матицу српску, и то предузео као своју дужност и послање”, речи су рецензента књиге академика Јована Делића. „Част је бити водич кроз Матицу српску, част је бити пчела у матичином роју и својим зујем допринети тој великој матичној радној песмарици. Бити водич кроз Матицу српску о њеном двовековном јубилеју, значи бити водич кроз време, кроз два столећа најстарије српске културне установе, што даље значи бити водич кроз два века српске културе и културне историје”.
Генерални секретар Матице српске др Милан Мицић указао је на чињеницу да се Матица заснив на великим идејама неговања српског идентитета на српском културном простору, али се такође заснива и на значајном раду људи унутар Матице, матичара, посвећеника, који су тим великим идејама давали интензит, боју, укус, мирис, стварајући нешто што остаје за поколења која долазе.
„Иван Негришорац, односно професор Драган Станић, човек који је 30 година у Матици српској, и као уредник Летописа, и као секретар Матице, и сада као њен председник, матичар је у правом смислу те речи, који је боравећи у Матици српској и у њој радећи упио све оно што њена наталожена историја значи, а то је истовремено и наталожена српска култура”, навео је Мицић.
По његовим речима, оснивање Матице српске пре два века представља прекратницу у српском идентитету, прекратницу у српској култури. „Она је чедо српског грађанства у Угарској, које је у себи хармонизовало и Царство земаљско и Царство небеско, односно спојило и српско име и презиме, традицију, културу, веру, језик и писмо, са средњевропским начином живота, мишљења и пословања. И управо то грађанство је покренуло матицу на великим идејама просветитељства, да само знањем, образовањем, науком и културом један народ може да напредује, да само на тим темељима један мали народ може да опстане и да трасира сигурну будућност”, подсетио је Мицић.
По његовим речима, управо на том трагу Иван Негришоврац је написао заветну књигу, која је истовремено је читанка, књигу која нигде не жури. „У овој књизи сапле у мреже времена два века Матице српски, али тако да ова књига буде читљива, да буде поучна, да комуницира са свим генерацијама, па тако и нестрпљивим читавцима младе генерације који живе у овом брзом времену.
Ова књига истовремено може бити и свитац, јер свитац носи светлост и осветљава далеко више него што то у почетку и на први поглед изгледа. Зато књигу ваља читати, читати је полако, читати је са разних страна и видети, у ствари ,где се Матица налазила, који су пресеци њене историје, који су биле болне тачке те историје, где су била превирања унутар Матице, а то су била и превирања унутар српског народа. Јер Матица је увек носила све белегије и све недоумице и све упитаности које носио и српски народ”, навео је Мицић.
Како је истакао само аутор, књига је конципирана у три нивоа: први су културно-историјски есеји које је писао на темељу онога што Матица српска јесте; други су песме које је пре равно десет година објавио у књизи „Матични млеч” и где је у поетском дијалогу са личностима које су градиле карактер Матице српске; трећи ниво је визулни, којим су заокружена прва два.
„Оснивачи Матице записали су да ова установа теба да објављује српске књиге и књиге које сведочео српској култури, срп-ској књижевности, језику, науци, те да треба да обавља ту своју мисију сад и од сад без престанка за свагда. Мене је увек узбуђивала та формула која је гађала вечност постојања ове установе. И то сам осећао од када сам осетио први пут дух ове установе: да је један од најважнијих залога и завета које су пред нама управо то, да негојемо ову установу, да негојемо српску културу са помишљу на њено постојање до последњих времена”, поручио Негришорац.
Објављивање књиге „Завети Матице српске: Водич кроз најстарију српску културну установу“ помогли су Покрајински секретаријат за културу, јавно информисање и односе с верским заједницама и Фондација „Миле Драгић”.
