ПОТПИСАН ПРОТОКОЛ О САРАДЊИ НА ИЗРАДИ НАЦИОНАЛНОГ ЈЕЗИЧКОГ МОДЕЛА
Овим пројектом настављамо да јачамо дигитални суверенитет и самосталност у ери ВИ, па тако остајемо независни од страних система и технологија. Подаци ће се чувати у нашој земљи, рекао је Михаило Јовановић
Канцеларија за ИТ и е-управу потписала је јуче протокол о сарадњи за израду националног језичког модела за српски језик и континуирану сарадњу на развоју инфраструктуре за вештачку интелигенцију у Србији са представницима једанаест институција. Међу њима се налази „Политика новине и магазини”, као и Институт за српски језик Српске академије наука и уметности, Народна библиотека Србије, Универзитетска библиотека „Слободан Марковић”, Радио-телевизија Србије, Радио-телевизија Војводине, Јавно предузеће „Службени гласник”, Новинска агенција Танјуг, Друштво за језичке ресурсе и технологије (ЈеРТех), РеЛДИ центар за језичке податке и Истраживачко-развојни институт за вештачку интелигенцију.
Премијер Ђуро Мацут оценио је да овај пројекат представља подухват епских размера од општег националног значаја, који ће Србију поставити на ниво земаља са доминантним језицима, као што је енглески језик или други језици који су у експанзији.
Како је приликом потписивања овог протокола истакао директор Канцеларије за ИТ и е-управу Михаило Јовановић, изградња великог српског језичког модела није само технолошки пројекат, већ питање нашег језика, културе, идентитета, података и суверенитета у 21. веку.
– У складу са Стратегијом „Србија 2030” реализујемо пројекат од националног значаја, а то је прилагођавање вештачке интелигенције српском језику и култури. То значи да чувамо српски језик, оба писма – ћирилицу и латиницу, оба књижевна изговора – екавицу и ијекавицу, као и све дијалекте. Глобални модели вештачке интелигенције обучавани су доминантно на енглеском језику. Српски језик у њима је присутан, али недовољно и неквалитетно. А оно чега нема у подацима, неће бити ни у вештачкој интелигенцији – објаснио је Јовановић.
Због тога, како је додао, задатак његове канцеларије је да заједно са библиотекама, архивима, медијима, науком, привредом и стручњацима обезбеди квалитетне податке.
– Овим пројектом настављамо да јачамо дигитални суверенитет и самосталност у ери вештачке интелигенције, па тако остајемо независни од страних система и технологија. Подаци ће се чувати у нашој земљи, у Државном дата центру у Крагујевцу, где смо обезбедили меморијски простор довољан за овај пројекат, а модел српског језика ће се тренирати на суперкомпјутерима који су такође ту смештени. У актуелним геополитичким дешавањима, дигитална сувереност и самосталност у развоју вештачке интелигенције питање је националне безбедности, а дата центри имају исти значај као и енергија, вода и путеви – закључио је Михаило Јовановић.
Председник Владе Србије Ђуро Мацут нагласио је да ћемо на овај начин заштитити и своју културу и своје постојање. Али ће овај пројекат осигурати и безбедност наших података и комуникацију у том великом виртуелном простору, рекао је Мацут, додајући да ће се развој и примена ових решења одвијати у складу са домаћим прописима и стандардима заштите података, уз коришћење националне инфраструктуре.
– Улазимо у велики простор који ни ми не можемо да дефинишемо и где је тешко рећи где је почетак и где је крај. Почетак можда можемо да дефинишемо, јер ћемо се вратити у историју и српског језика, српске културе, српског идентитета и постојања научне, али и сваке друге мисли у Србији. Међутим, крај је непознат и надам се да је овај модел у ствари почетак рада на примени и имплементацији српског језика у оквиру великог пројекта, да имамо нешто што ће бити у време вештачке интелигенције добро оруђе и средство за напредак Србије у сваком погледу – рекао је Мацут.
Он је додао да се уз примену свих електронских платформи којима располаже Србија може унапредити образовни модел за будуће генерације и омогућити квалитетно образовање уз перцепцију онога што ће, како је рекао, вештачка интелигенција условити у наредној деценији.
Фото Танјуг/А.П. / Катарина Ђорђевић / Политика
