Археолошки локалитет Царичин град, у подножју Радан планине, у околини Лебана, био је пуних 13 векова „изгубљени град“, све до првих путописних записа након што су ови крајеви ослобођени од Турака, док су прве сонде, које су означиле почетак континуираних истраживања, настале 1912. године.
Двадесетак година касније млади археолог Владимир Петковић је изашао са тезом да се ради о граду који је подигао римски цар Јустинијан Први. Иако епиграфске потврде о томе још увек нема, та теза је, захваљујући великом броју налаза и података, одавно прихваћена међу домаћим и страним истраживачима. Сада га спремају за упис на листу светске културне баштине.
Фото галерија на ИЗВОРУ.
Археолози су овде пронашли на десетине објеката и хиљаде предмета, а многи од њих иду у прилог томе да је реч о граду који је Јустинијан подигао у близини места свог рођења. Георадарска снимања су помогла истраживачима да се циљано баве ископавањима што је допринело томе да се дође до бројних нових сазнања и прецизнијих података о локалитету, док је 3Д приказ открио сву лепоту некадашњег града, који се аквадуктом, дугом 22 километра, снабдевао водом.
Јустинијана Прима одавно је позната по прелепим мозаицима. Значајне површине су очуване до данас. Нешто више од 300 пронађених предмета налазе се у сталној поставци лесковачког музеја, као избор од више хиљада налаза, док су они најзначајнији у Народном музеју у Београду.
Посетиоци Царичиног града са овим локалитетом могу да се упознају и приликом посете новоизграђеном центру за посетиоце. Инвестирано је око 200 милиона динара, укључујући и најмодернију опрему за презентацију. Оградом дужине око 2,5 километара омеђено је и налазиште укупне површине веће од 20 хектара.
Локалитет је живео само 80 година. Порушен је и спаљен под налетом аварских и словенских племена. Место је на којем више никада ништа није грађено што истраживачима недвосмислено указује на то да сваки налаз потиче из рановизантијског периода.
Град је представљао важан црквени, административни и војни центар – седиште новоосноване архиепископије. Кажу да је био права метропола у малом односно да је имао све што и неки велики град тог доба само у мањим димензијама. Ту су водовод, канализација, цистерна и водоторањ, пет система одбране, цркве, брана, језеро, пет мостова, неколико јавних купатила као и принципија, седиште војног команданта и архиепископски двор. Овде је пронађено шест царских и 25 црквених печата, а међу њима и печат архиепископа Јована који се помиње у изворима тога доба. Царичин град се на прелиминарној листи Унеска налази од 2010. године.
