Кон­фе­рен­ци­ја „За­го­нет­ке не­све­сног” по­во­дом 170 го­ди­на од ро­ђе­ња Фрој­да

Пси­хо­а­на­ли­тич­ко дру­штво Ср­би­је ор­га­ни­зу­је кон­фе­рен­ци­ју под на­зи­вом „За­го­нет­ке не­све­сног”, ко­ја ће би­ти одр­жа­на 8. и 9. ма­ја у бе­о­град­ском хо­те­лу „Па­лас”

По­во­дом 170 го­ди­на од ро­ђе­ња оца пси­хо­а­на­ли­зе Сиг­мун­да Фрој­да, Пси­хо­а­на­ли­тич­ко дру­штво Ср­би­је ор­га­ни­зу­је кон­фе­рен­ци­ју под на­зи­вом „За­го­нет­ке не­све­сног”, ко­ја ће би­ти одр­жа­на 8. и 9. ма­ја у бе­о­град­ском хо­те­лу „Па­лас”. По­ред бо­га­тог про­гра­ма, на кон­фе­рен­ци­ји ће уче­ство­ва­ти и го­шћа из Бе­ча, пси­хо­а­на­ли­ти­чар­ка Ре­на­те Кол­хај­мер, тре­нут­на пот­пред­сед­ни­ца Европ­ске пси­хо­а­на­ли­тич­ке фе­де­ра­ци­је и бив­ша пред­сед­ни­ца Беч­ког пси­хо­а­на­ли­тич­ког дру­штва. Ор­га­ни­за­то­ри кон­фе­рен­ци­је „За­го­нет­ке не­све­сног” ис­ти­чу да је от­кри­ће не­све­сног, ко­је је на­ру­ши­ло сли­ку чо­ве­ка као пот­пу­но ра­ци­о­нал­ног би­ћа и чи­та­вог спек­тра ње­го­вих де­ри­ва­та као што су лап­су­си, сно­ви, сим­бо­ли­ка, кон­флик­ти, фан­та­зи­је и тран­сфер, јед­но од нај­ве­ћих ле­га­та Сиг­мун­да Фрој­да.

Под­се­ћа­ња ра­ди, пси­хо­а­на­ли­за об­у­хва­та те­о­ри­ју ума и те­ра­пе­ут­ску прак­су, ко­ју је Сиг­мунд Фројд уте­ме­љио из­ме­ђу 1885. и 1939. го­ди­не и ко­ју су на­ста­ви­ли да раз­ви­ја­ју пси­хо­а­на­ли­ти­ча­ри ши­ром све­та. Ле­че­ње раз­го­во­ром, ко­је је за­по­чео отац пси­хо­а­на­ли­зе, до­ве­ло је до ре­во­лу­ци­је у ле­че­њу мен­тал­них бо­ле­сти. Фројд је у ра­ду са сво­јим па­ци­јент­ки­ња­ма от­крио да на­из­глед бе­сми­сле­ни симп­то­ми па­ци­је­на­та има­ју зна­че­ње, ко­је је исто­вре­ме­но скри­ве­но и ви­дљи­во, све­сно и не­све­сно.

За­го­нет­ке не­све­сног, ко­је су пре ви­ше од сто го­ди­на за­ин­те­ре­со­ва­ле мла­дог Фрој­да, и да­нас бу­де ра­до­зна­лост ко­је но­си про­цес од­го­не­та­ња, а раз­у­ме­ва­ње ових не­све­сних ма­ни­фе­ста­ци­ја по­ма­же нам да спо­зна­мо за­што се осе­ћа­мо и по­на­ша­мо на од­ре­ђе­не на­чи­не, чи­ме се от­кла­ња­ју пре­пре­ке и под­сти­че раз­вој.

„За­го­нет­ке не­све­сног” су дру­га кон­фе­рен­ци­ја Пси­хо­а­на­ли­тич­ког дру­штва Ср­би­је. Пр­ва је одр­жа­на 2024. и на­да­мо се да ће се ове кон­фе­рен­ци­је убу­ду­ће ре­дов­но одр­жа­ва­ти на сва­ке две го­ди­не. Сиг­мунд Фројд ро­ђен је 6. ма­ја 1856. го­ди­не, а по­што ова кон­фе­рен­ци­ја па­да у го­ди­ни ју­би­ле­ја, од­мах се ро­ди­ла иде­ја да те­ма бу­де јед­но од ње­го­вих нај­ва­жни­јих от­кри­ћа.

„Не­све­сно, ко­је и да­ље сто­ји као нај­трај­ни­ји до­при­нос ка­ко пси­хо­ло­ги­ји и пси­хо­те­ра­пи­ји, та­ко и дру­гим дру­штве­ним на­у­ка­ма, али и све­оп­штој кул­ту­ри. Ипак, ра­ди се о обла­сти са још увек пу­но не­по­зна­ни­ца, па пси­хо­а­на­ли­за и да­ље тра­га за мно­гим од­го­во­ри­ма о људ­ској ду­ши. Пре­да­ва­ња су по­де­ље­на у че­ти­ри бло­ка, а на кра­ју да­на би­ће при­ка­зан нај­но­ви­ји до­ку­мен­тар­ни филм о Фрој­ду „Out­si­der.Freud”, ка­же Ма­ри­ја Ве­змар, груп­ни ана­ли­ти­чар и тре­нинг-ана­ли­ти­чар.

Ве­зма­ро­ва ис­ти­че да су Фрој­до­ви кон­цеп­ти и да­ље ак­ту­ел­ни у на­у­ци.

„Ве­ћи­на ње­го­вих кон­це­па­та и да­ље је ак­ту­ел­на, као што су от­кри­ће Не­све­сног, ва­жност де­тињ­ства и раз­во­ја у фор­ми­ра­њу и ана­ли­зи­ра­њу од­ра­сле лич­но­сти, ме­сто пси­хич­ке тра­у­ме у раз­во­ју, ва­жност кон­флик­та из­ме­ђу же­ље и стра­ха, љу­ба­ви и мр­жње, као и раз­у­ме­ва­ње сим­бо­ли­ке – ка­ко у сва­ко­днев­ном жи­во­ту и умет­но­сти, та­ко и у симп­то­ми­ма и сно­ви­ма. И, на­рав­но, пси­хо­а­на­ли­за као те­ра­пиј­ски ме­тод.

Не­ки кон­цеп­ти су ево­лу­и­ра­ли и про­ши­ри­ва­ли се, ак­це­нат пси­хо­а­на­ли­тич­ких ис­тра­жи­ва­ња да­нас је ви­ше на од­но­си­ма не­го на на­го­ни­ма, на ин­тер­су­бјек­тив­ном, а не са­мо на ин­тра­су­бјек­тив­ном. Оно што сва­ка­ко ви­ше ни­је ак­ту­ел­но је ње­го­ва те­о­ри­ја о жен­ској пси­хо­сек­су­ал­но­сти, о ко­јој је до­но­сио за­кључ­ке на осно­ву по­ре­ђе­ња са му­шком пси­хо­сек­су­ал­но­шћу не ува­жа­ва­ју­ћи спе­ци­фич­не жен­ске тач­ке раз­во­ја.

Го­во­ре­ћи о Фрој­до­вом зна­ча­ју за по­је­дин­це и за на­у­ку, Ве­зма­ро­ва под­се­ћа на Фрој­до­ву ме­та­фо­ру о на­шем уму као ле­де­ном бре­гу, чи­ји је са­мо ма­њи све­сни део ви­дљив, док је ве­ћи­на не­ви­дљи­ва – то је на­ше Не­све­сно. У ње­му вла­да­ју по­себ­ни за­ко­ни, пот­пу­но дру­га­чи­ји од оних све­сних. У Не­све­сном не по­сто­ји ди­мен­зи­ја вре­ме­на, јед­но по­ред дру­гог мо­гу ко­ег­зи­сти­ра­ти опреч­на осе­ћа­ња и пред­ста­ве, не вла­да­ју за­ко­ни ло­ги­ке, али по­сто­ји те­сна по­ве­за­ност са те­ле­сним. Ка­ко за по­је­дин­ца, та­ко и за на­у­ку, без ува­жа­ва­ња и од­го­не­та­ња Не­све­сног не по­сто­ји дру­ги на­чин за пот­пу­но раз­у­ме­ва­ње чо­ве­ка.

Катарина Ђорђевић / Политика