Превођење никада није пуко пребацивање речи из једног језика у други, већ стално балансирање између значења, стила и духа језика.
Преводиоци на српски свакодневно се суочавају са низом конкретних проблема који често остају невидљиви читаоцима. Један од најчешћих јесте дословно преузимање енглеских конструкција, па тако настају реченице попут „направити смисао” уместо правилног ИМАТИ СМИСЛА.
Велики проблем представљају и „лажни пријатељи” међу речима. Енглеско „eventually” не значи „евентуално”, већ НА КРАЈУ, док „actual” није „актуелан”, него СТВАРАН.
Преводиоци често морају да одлуче да ли ће страни израз прилагодити српском језику или га оставити у оригиналу. Тако се још воде расправе да ли писати „мејл”, „имејл” или „e-mail”, „шопинг” или „shopping”.
Посебну тешкоћу задају идиоми, јер се не могу преводити буквално. Израз „It’s raining cats and dogs” не може постати „Падају мачке и пси”, већ „Пљушти као из кабла”.
Проблем настаје и код стручних термина, нарочито у ИТ индустрији и маркетингу. Речи попут „feedback”, „deadline” или „target” често се без потребе задржавају у енглеском облику, иако постоје српске замене: ПОВРАТНА ИНФОРМАЦИЈА, РОК и ЦИЉНА ГРУПА.
Преводиоци се често суочавају са проблемом очувања стила аутора, превођења хумора и игара речи, али и са изазовом да сачувају природност српског језика упркос све већем утицају англицизама.
Н. Мирковић / Дневник
