Гордана Вуњак-Новаковић, српско-америчка биоинжењерка и пионирка регенеративне медицине, професорка са универзитета Колумбија, добитница је једног од најпрестижнијих светских научних признања – чувене Интернационалне награде L’Oréal-UNESCO „За жене у науци“, која се додељује за револуционарна истраживања са великим утицајем на будућност науке.
Л’Ореал Фондација и УНЕСКО данас су објавили имена овогодишњих лауреаткиња награде коју сваке године добија само пет најеминентнијих жена истраживача на свету. Ова признања додељују се од 1998. године и важе за један од најважнијих међународних програма за промоцију достигнућа жена у науци.
Гордана Вуњак Новаковић је ово признање освојила за географску регију Северне Америке, где живи и ради, а награђена је за свој истакнути рад у области биоинжињерства људских ткива, са циљем трансформације медицине и унапређења људског здравља. На свечаној церемонији која ће бити одржана у Паризу 11. јуна, награду ће примити уз још четири научнице које су лауреаткиње за Африку и арапске државе, Азију и Пацифик, Европу, и Латинску Америку и Карибе.
Интернационална награда L’Oréal-UNESCO „За жене у науци“ препознаје и промовише научну изузетност изванредних светских научница, а међу досадашњим лауреаткињама њих седам је након добијања ове награде добило и Нобелову награду. Овогодишњи избор наглашава кључну улогу пет лауреаткиња у решавању глобалних здравствених и еколошких изазова: од револуционарног инжењеринга ткива и геномског истраживања, до иновација на пољу пољопривреде и утицаја исхране на ментално здравље.
Професорка Гордана Вуњак-Новаковић рођена је у Београду, завршила је Земунску гимназију, а дипломирала, магистрирала и докторирала на одсеку за хемијско инжењерство Технолошко-металуршког факултета у Београду, где је била и професорка. Специјализовала се за биомедицинско инжењерство као Фулбрајтова стипендисткиња на МИТ-у у Бостону. Данас је у звању универзитетског професора (University Professor), највишег академског звања на Универзитету Колумбија. Професорка Вуњак-Новаковић је светски пионир у биоинжењерству, чији рад на узгајању људских ткива у лабораторијским условима помера границе регенеративне медицине. Као најцитиранија научница српског порекла свих времена, и прва инжењерка у звању универзитетског професора у историји Универзитета Колумбија, она је и истакнута менторка која активно ради на оснаживању жена у науци широм света.
