После 56 година популарна радио емисија „Вечерас заједно“ престала да се емитује, пре нешто више од годину дана више се не штампају франкфуртске „Вести, а портали који се баве расејањем, међу којима је и „Тамо далеко“ препуштени су сами себи. Зашто?
Пише: Марко Лопушина
Имао сам част да будем последњи саговорник у историјској радио емисији о српском расејању “Вечерас заједно” Радио Београда. Био је 8. мај 2026. године – када се обележавао 56. и уједно и последњи рођендан емисије “Вечерас заједно” Првог програма Радио Београда.
Ова радио емисија настала је 8. маја 1970. године са намером да одржава контакт с нашим људима који, како се наводи и у шпици емисије, „живе и раде далеко од родног краја“. Емисија је била магазинског типа и емитовала се сваког петка од 21 час. Било је то време када су наши радници на привременом раду у европским земљама, а потом и наши исељеници у три Америке и далекој Аустралији могли да слушају Радио Београд и своје земљаке из белог света.
Емисија “Вечерас зааједно” спајала је српски народ у дијаспори са матицом и отаџбинским српским земљама на Балкану. Лечила је оне у туђини од носталгије, а ове код куће од чежње. Временом, јако успешна и јако слушана емисија, пуна емоција и искрености, осим српске дијаспоре у туђини, окренута је била и Србима у балканском региону.
Последња емисија „Вечерас заједно“
Моја домаћица, уредница и водитељка Ружица Зоркић Радичевић (на фотографији десно) је разговарала са мном о положају српских исељеника и гастарбајтера данас у страним земљама и њиховој улози у развоју отаџбине и српског националног иденитиета. Искрено сам рекао да је српско расејање снажно, патриотско и да чини то да је “понекад исељена Србија успешнија и богатија од матице Србије.
Уредница Ружица Зоркић Радичевић ме обавестила да је емисија “Вечерас заједно” после 56 година угашена, а да је информисање и дијалог са српском дијаспором настављен:
-Живот наших људи у расејању наставићемо да пратимо у нашем свакодневном програму. Планирамо да у новом јутарњем програму – „Јутро је“, неколико пута недељно, преносимо приче и догађаје о којима нам и ви г.Лопушина јављате – рекла је уредница Ружица Зоркић Радичевић из Радио Београда
Декларативна подршка власти
Истовремено београдски портал некадашњих франкфуртских “Вести”, једине професионалне новине у свету, која је била посвећена Србима у расејању, укинула је објављивање рубрике “Дијаспора”. Нови дизајн портала “Вести” по рубриком “Дијаспора” сада објављује, не информације из српског расејања, већ вести из водећих држава света.
Некадашње франкфуртске “Вести”, су последњих година губиле тираже у Европи, САД и Аустрлији и оствариле финансијски губитак. То је, чини се био главни разлог што је новина престала да се штампа у Франкфурту, Чикагу и Синдеју и што је трансформисана у портал “Вести”, који електронски покрива читав свет.
Оваква транформација два јако угледна медија посвећена српској дијаспори, радио емисије “Вечерас заједно” и новине “Вести” догађа се данас у време док званичници из власти надележни за Србе у расејању позивају јавност и институције на подршку медијима у дијаспори. Истовремено ове две београдске редакције гасе популарну радио емисију „Вечерас заједно“ и странице о дијаспори у некада тиражним франкфуртским „Вестима“.
Угасиле се и „Вести“
На питање зашто, није објављено службено саопштење две редакције. По мом скромном мишљењу, гашење два медија специјализована за Србе у расејању, је последица пре свега, великих друштвених промена у свету. Српски радници и исељеници, њих 2,5 милиона живе и раде у 159 држава света. Они, пионири исељеници с почетка педесетих и гастарбајтери с апочетка шездесетих година прошлог века, су постали страни девизни пензионери. Многи су се вратили у свој завичај – у Србију, Црну Гору, БиХ и Хрватску.
Са одласком прве генерација наших радника у иностранству, са јавне сцене је сишла средња класа европских, америчких и аустралијских Срба, оних који су срцем и душом били везани за Југославију и Србију. Отаџбина је њима слала уметнике и суфинансирала државне манифестације и прославе, а они, пионири српства у туђини, су читали и гледали српске медије, штедели девизе и слали из фамилији у завичају. Крајем осамдесетих СФРТЈ је имала 23 милијарде долара у девизним дознакама. А данас Србија у просеку прима 5 милијади евра у девизним дознакама исељеног народа.
Уместо радничке класе из СФРЈ и Србије, која је углавном радила по фабрикама и великим компанијама, у дијаспору почетком 21. века у свет одлази све више српских стручњака свих профила, медицинари и електорничари, запослени у услужним делатностима, инструктори, трговци, спортисти, као и школарци, како средњошколци, тако и студенти. Ове генерације не комуницирају са завичајем путем тв и новинаских медија, већ преко Интернета и мобилних телефона.
И портал „Тамо далеко“ препуштен само себи
Уместо некадашњих новина за дијаспору, сада имамо стотинак портала и сајтова са називима „Срби у Русији“, „Срби у Немачкој“, „Срби у Америци“, „Срби у Аустралији“, који су баве информисањем српске дијаспоре о личним захтевима, потребама и проблемима. Дипломатска представништва Србије и Српска православна црква имају своје сајтове са вестима из живота државе и цркве.
У мањини су медији који се баве професионалним извештавањем о српској дијаспори у свом расејању. Међу њима су, на пример, „Штајерске новице“, портал из Словеније, „Наша реч“, часопис из Румуније, „Српске недељне новине“ из Будимпеште, „Тамо далеко“, портал из Данске, „Расејање“, портал из Немачке, магазин „Српско огледало“ из САД, часопис „Корени“ из Скандинавије, лист „Српски глас“ из Аустралије, српски портал из Канаде.
Код куће тв канал „Дуга“ и посебно РТС, Други Програм, који има редакцију „Србија на вези“, једини на професионални начин као телевизија свеобухватно прате српску дијаспору и њене великане културе, уметност и српства са свих меридијана.
