- У политичким изворима се операционализују методе развоја каријера и борбе за власт. Каријере и освајање власти, која у крајњој линији доноси и богатство, могу се остварити само политичком борбом, и то најчешће у вишестраначким борбама;
- У обе књиге посебно су занимљиви они извори који се своде на психолошке манипулације. Због тога су поруке читаоцу које се односе на њихово препознавање најчаснији делови садржаја ових књига. Пут ка истини је једини спас за наше биће, пошто од давнина имамо свест да не постоји могућност да “прањем руку” оперемо и оне грехе које су засноване на неистинама;
- Коначно се све своди на веру и наду, односно на то да се власт освоји и да се најшира јавност за њу придобије и да јој се покори.
У кратком року пред нашом јавношћу се појавише две књиге посвећене истим појмовима и њиховим манифестацијама у овом времену. У једној се наше родољубље и патриотски дух се подиже до самих врхова људске племенитости, а у другој се он приказује као врх људске беде. У једној се љубав према свом роду и дому третира као част, а у другој као извор користи. У једној се афирмише наша племенитост, а у другој приказује наш егоизам. Све то се на крају доводи у везу са Неолибералном стварношћу која у овом времену влада овим светом..
У обе књиге ,,Родољубље и патриотизам’’ и ,,Продате душе’’ коришћена је хетерогена грађа, па се оне по садржају јављају као синтеза следећих научних области и практичних знања скупљених у њима. Аутор ових књига је проф др Драгослав Словић, из Београда, а издавач фирма ,,Финекс’’ у 2026. години. Обе књиге шампане су у тиражу од по 1.000 примерака.
У економским изворима се препознају мотиви за афирмацију националног стања и користе се као мотиви развоја родољубља и патриотизма. Они су идентични у свим националним заједницама. У њима се препознају извори богаћења и баш они су мотиви за афирмацију егоистичких страсти за богаћењем.
- У политичким изворима се операционализују методе развоја каријера и борбе за власт. Каријере и освајање власти, која у крајњој линији доноси и богатство, могу се остварити само политичком борбом, и то најчешће у вишестраначким борбама. Опште правило се у том амбијенту своди на борбу за демократију, али ону и онакву за коју се „Ми” и само ми боримо за вас и за „Ваш” интерес;
- У обе књиге посебно су занимљиви они извори који се своде на психолошке манипулације. Никад се у прошлости нису на тако суров начин користиле психолошке манипулације засноване на лажним информацијама. Због тога су поруке читаоцу које се односе на њихово препознавање најчаснији делови садржаја ових књига. Пут ка истини је једини спас за наше биће, пошто од давнина имамо свест да не постоји могућност да “прањем руку” оперемо и оне грехе које су засноване на неистинама;
- И на крају, правни извори се своде на то да се у томе изграде и однегују критеријуми легалитета. Примерено је томе да се обезбеди слобода, поштовање права и једнакости, као и да се елиминишу све привилегије;
- Коначно се све своди на веру и наду, односно на то да се власт освоји и да се најшира јавност за њу придобије и да јој се покори.
Аутор је очигледно био добро поткован у свим овим областима из разлога што је у свакој од њих докторирао са следећим темама:
Економија: “Проблеми уједначавања услова привређивања у сложеним економским системима”;
Политичке науке: “Природа и наука у процесу друштвене репродукције”;
Психологија: “Психолошке основе харизматског вођства;
Право: “Фиктивни капитал у светлу теорије Природног права”;
Са таквим референцијама он је имао и снаге и храбрости да се посвети овој тематици и да јавности понуди реалне моделе за аутономно закључивање. Погодност је и то да је у овим радовима коришћена методологија избегавања актуелних проблема и политичке реалности.
- Уместо тога, читаоцу је понуђена могућност да сам препозна ликове којима су ова дела посвећена;
По нашем уверењу, и то је једна од светлих тачака ових дела. Ликови којима су она посвећена нису показани, али су и поред тога видљиви и јасно препознати у нашем локалном, али и ширем окружењу, па чак и у међународним односима.
Треба имати у виду да су ова дела настала на Балкану и да су у духу и садржају у великој мери посвећена балканизму, који се у свету сенчи тамним нијансама. Он је и ту чињеницу обрађивао и потврдио ставовима угледних имена из савременог балканског амбијента. При том треба посебно истаћи да су их оцењивали људи из различитих земаља, који припадају различитим народима и верама, и да је и по том питању постигнут висок степен кохезије. На тај начин су успешно негиране све дефиниције које балканизам третирају као нетрпељивост и неразумевање између ових народа и људи kkao појединаца. У делима из овог жанра тешко се разбијају емоционалне страсти људи који исповедају различите вере.
У овим делима је баш та димензија истакнута са јаким емоцијама.
Отворено је и питање: како ћемо се односити према гробовима наших мајки које су некада исповедале исту веру?
Гледање кроз политичку кључаоницу!
Импресионира и то да се у овим делима ништа не велича и не умањује. Све се приказује у пуној реалности, а читалац се доводи у позицију да је сам цени и мери. Закључци му се не намећу.Они су у његовој свести и души. Мало је радова ове врсте који не величају свој род и своју домовину. За то је потребна и довољна само истина. Заслужује пажњу научна и литерарна обрада љубави коју према свом роду и свом дому гаје наши гастарбајтери, а међу њима посебно они који су тамо као политички прогнаници.
Вредан је помена ауторов разговор са политичким емигрантом Србином, који је живот спасао бежањем у бели свет са оптужбом издајника свог народа. Реч је о оном издајнику-патриоти који је у страној земљи донео цвеће да честита празник своје социјалистичке земље, оне која га је прогнала. Јаке су патриотске поруке тог родољуба који је у поштованим годинама заплакао са жаљењем што не може то цвеће да положи на гроб своје мајке. Први пут се у радовима ове врсте срећемо са описом родољубља оних грађана који своје казне издржавају у домаћим и страним тамницама. Није то било лако објаснити, али је аутор имао судбину да је и то био део његовог проживљеног живота.
- И он је гледао овај свет кроз политичку кључаоницу!
Родољубље и патриотизам!
У овом контексту била је посебно занимљива она грађа која се односи на оне затворенике који су осуђени у Хагу баш због тога што су својим деловањем доказивали свој патриотизам. При том је посебно вредно истаћи да су се у истом трибуналу, у исто време и у истим просторијама налазили људи који су се због истих дела пре тога нашли на различитим странама и опет срели у страним судницама. И то је разлог да је мало аутора који могу да скупе тако богату грађу за оваква дела, посебно ако се има у виду да је такве патриоте аутор лично познавао и био добро упознат са њиховим судбинама.
- На интересантан начин је отворено питање које се односи на тумачење родољубља и патриотизма оних који се налазе на супротним странама у односу на нас, оних који другачије мисле и виде своју личну и националну будућност. У низу вредних запажања треба истаћи и аргументацију која се односи на право на протест, на револт и на побуну која се диже у име боље будућности свог народа. Насупрот тог права налази се право на одбрану и гушење таквих побуна. Такве ситуације су највеће зло које може задесити један народ и државу, па је апел на разум и смиривање страсти последњи и једини частан излаз;
С тим у вези аутор наглашава да је у таквом стању најнечасније слављење, па чак и помињање речи „победа”. Победа у свом роду може да настане само као резултат борбе, а свака борба у њему је нечасна.
- Вредно је истаћи и то да је аутор имао свест о томе да се живи не славе као великани свог времена. Управо том слављу је посвећено дело „Продаје душе”. Јасније речено, слављење живих, богатих и утицајних се на крају увек своди на полтронство и продају душе. Такви се у историји цивилизације јављају у улогама дворских певача, оних који величају дворове и дворјане и верност љуба оних са чијег стола узимају парче хлеба и чашу вина. Те песме су посвећене мрвицама хлеба и вину.Оне су далеко од садржине оног што се у њима велича. Боље речено, то су најбољи докази беде оних душа којима је удељена таква судбина. Лажно величање оних који то не заслужују је грех једнако као и ћутање пред њиховим делима;
- За разлику од ликова који су на корицама књиге „Родољубље и патриотизам” представљени као националне величине, у књизи „Продаје душе” они су опевани као универзални цивилизацијски ликови;
Опроштајни пољубац захвалности апостола Јуде Искариотског, упућен Исусу Христу, је такав симбол за целу цивилизацију. Греси те врсте су неопростиви и они се по божјим законима кажњавају баш онако како је Јуда окончао. Сва зла те врсте баш тако почињу, па је узалудно прање руку оних који на крају треба да се сретну са својом савешћу.
- Пошто је у савременом свету тај грех у неолиберализму у највећој мери скопчан са корупцијом, вредно је поновити и то да Јудину судбину није променило ни то што је вратио сребрњаке које је по том основу добио;
Општи закључак који се из свега могао извести је да се руке могу опрати, али нико на овом свету није пронашао течност којом се може опрати греси и своја савест. То је порука свим вођама овог света да се тајне издаје налазе у прљавим рукама и да их баш са те стране треба очекивати.
Приредио: Бранислав ГУЛАН, аналитичар и публициста
