„Покрајински секретаријат за културу, јавно информисање и односе с верским заједницама препознао је значај одржавања Фестивала ћириличних брендова, као један веома значајан догађај, који на посебан начин чува, промовише и негује ћирилични језик и писмо“, рекла је данас отварајући други Фестивал ћириличних брендова у Историјском архиву Новог Сада, покрајински секретар за културу, јавно инфомисање и односе с верским заједницама Драгана Милошевић.
Национални идентитет једног народа почива на неколико стубова националне културе, истакла је Милошевићева и додала да су један од основних стубова управо ћирилично писмо и језик, а писмо и језик живе онолико колико су у употреби и то је задатак за читаво друштво, јер оно јесте наше национално благо.
„Да бисмо широј јавности, а младима поготово подигли свест о њеном значају, неопходни су догађаји као што је данашњи, јер поштујући и чувајући свој национални идентитет, поштујемо и друге“ рекла је секретар Милошевић.
Она је подсетила и на чињеницу да је пре Другог светског рата познати научник др Вебер, чувен и по проучвању светских азбука, рекао да је српска ћирилица и њено писмо једно од најједноставнијих и најлепших азбука на свету.
Акценат овог фестивала јесу и млади, нагласила је ресорни секретар и додала да они данас живе у време савремених технологија, интернета, друштвених мрежа и све више упрошћавају писмо и зато подизање њихове свести и уопште путем организовања радионица и рада са школском децом јесте веома битна ствар.
„Са друге стране језик и писмо нису само ствар културног идентитета, наслеђа, образовања, већ су веома битни и у туризму и привреди, као наш промотивни бренд“ истакла је Милошевићева и додала да статистика у последње две године каже да од 100.000 домена, само их је 2.000 на ћириличном писму.
У име домаћина, Петар Ђурђев, директор Историјској архива Града Новог Сада је рекао да и на овај начин указујемо на важан део нашег културног наслеђа, који морамо да имплементирамо у свакодневницу. Он је подсетио да се овај део Паноније налази у оквиру Велико моравске државе и то на простору, где су Ћирило и Методије, а потом и њихови ученици нас задужили да ово писмо чувамо.
Гојко Вукоје из Удружења грађана „Клуб О2“ из Новог Сада који су и организатори другог Фестивала ћириличних брендова се захвалио на подршци ресорном секретаријату, граду Новом Саду и Историјском архиву Новог Сада нагласивши да је ћирилица лична карта српског народа.
На овогодишњем фестивалу ученици Гимназије „Јован Јовановић Змај“ и Карловачке гимназије учествоваће на радионици под називом „Култура говора – негујмо српски језик“ са посебним освртом на текстове Иве Андрића, Михајла Пупина и војводе Живојина Мишића. Радионицу ће водити Слободан Роксандић, аутор књиге „Проговори да видим ко си“ (додатног наставног средства за боље усмено изражавање) и аутор програма „Караван културе говора“ који се реализује у склопу националне акције „Негујмо српски језик“.
Извор: vojvodina.gov.rs
ЛАЖНА СУ И НЕФУНКЦИОНАЛНА „СЛАВЉА“ У КОРИСТ ЋИРИЛИЦЕ БЕЗ ИСПРАВНОГ ДЕЛОВАЊА ЛИНГВИСТА И ВЛАСТИ
Све је то лепо чути и прочитати, али све док српски лингвисти имају записано у српском правопису и језичкој струци да је алтернативно легално писмо и ово туђе (гајичко), “латиничко писмо оу времена српско-хрватске језичке заједнице”, а које је комунистичка власт у Југославији као алтернативно писмо исфаворизовала до данашњих 90 одсто у јавности међу Србима и тако наставили оно што је радио окупатор забрањујући српско ћириличко писмо, неће много помоћи празне приче без практичног уважавања одредбе из Члана 10. Устава Србије о стопостотној суверености ћирилице у језику Срба и опште праксе о пуној суверености сваког другог писма у сваком другом језику. То (двоаубучје) смишљено је једино урађено у српском језику којим се служе Срби и само су међу њима у употреби два писма (матично, домаће и туђе, окупаторско писмо из времена окупација Срба.
Дакле, џабе су овакве празне приче без захтева од лингвиста и власти да се примени уставна (народна) обавеза из Члана 10. Устава Србије у коме су нераздвојно везани српски језик и ћириличко писмо. Опасно је да Срби у било чему, па и у вези с писмом буду изван света и светске праксе.
Све док ми данас немамо ни једну једину продавницу или банку и сл. у којој нема ни слова српског писма у српском језику, оваква “славља” у корист ћирилице лажна су и потпуно нефункционална.