Kрстарица 16. септембра 2002.
Број домаћих сајтова који подржавају ћирилично писмо веома је мали и има готово занемарљив удео у укупном броју домаћих веб презентација (далеко мање од 1%), али међу њима, срећом, има сајтова који збиља завређују вашу пажњу и могу бити језгра даљег развоја.
Вашој пажњи бисмо, поред Kрстарице, која се од свог почетка стратешки определила за пуну подршку српском језику и писму (која функционише у свим нашим потцелинама, укључујући и претраживање), препоручили известан број домаћих сајтова који, сходно свом значају, ћирилично писмо нису могли да заобиђу у својим презентацијама (званични сајт САНУ www.sanu.org.yu, званични сајт Београда www. beograd.org.yu, који је, што је пријатно изненађење, тек недавно поставио своју ћириличну верзију, званични сајт СПЦ www. spc.yu). Изненађује, међутим, чињеница да међу тим сајтовима нема сајта Владе Србије (www.srbija.sr.gov.yu; упркос томе што је званично писмо у Србији само и искључиво ћирилица, сајт Владе Србије постоји само у латиничној верзији), као ни сајта националне Радио-телевизије www. rts.co.yu (која се такође определила само за латиничну верзију). Не знамо да ли то говори о њиховим стратешким и дугорочним опредељењима, али свакако се може констатовати да се ради о акту немара према сопственом идентитету, језику и писму. Исто тако, ни најстарији дневни лист на Балкану и у Србији – Политика не подржава ћирилично писмо у свом електронском издању www. politika.co.yu, као ни сви други српски дневни листови.
Међу графичким дизајнерима веома је мали број стручњака који се могу похвалити реализованим фамилијама ћириличних типографских писама. Премда основни разлог лежи у недостатку интересовања код наручилаца, не може се заобићи ни одговорност самих дизајнера који никада нису показали истински ентузијазам за стратешки и свеобухватан приступ овом питању, којим би се лични интереси потиснули у други план, дајући предност заједничкој добробити и обезбеђивању будућности за један од угаоних каменова нашег идентитета.
За запрепашћење и жаљење је и укупан број ћириличних сајтова у нашем информатичком простору: њихов релативно тачан попис можете пронаћи на страници www.rastko.org.yu – осмовековна ћирилска писменост са ових простора дала је срамотно мали број плодова у дигиталном домену.
Наравно, међу сајтовима са поменутог списка има и правих бисера, од којих ћемо ми поменути само два: библиотека српске културе Растко (www. rastko.org.yu) са импозантном библиотеком текстова из области друштвених наука, књижевности, уметности и богословља и сајт Ћирилица.орг (www.cirilica.org) који ради на промовисању и популаризацији рачунарске употребе ћириличног писма у личне и професионалне сврхе, настојећи да корисницима бесплатно понуди нове фонтове, али и разна ситна помагала, савете, текстове и размишљања која ће ћирилични живот вашег рачунара учинити далеко лакшим и ефикаснијим (конвертори, програмчићи који омогућују да квалитетни системски фонтови постану видљиви и за програме који не подржавају стандард Уникод, фонт вјувери, упутства и друге корисне стварчице). Подухвати попут Ћирилица.орг вредни су сваке хвале, имајући у виду време и енергију коју њихово одржавање, ажурирање и унапређивање изискује, али је неопходно нагласити да ће такви пројекти, који би заправо требало да буду допуна „основне понуде“ своје право место и значај добити тек када ћирилично писмо добије истинску, системску, временску и технологији примерену подршку оданде одакле та подршка једино може да има снагу која ће прожети цело друштво: од државе и њених установа, као јединог гаранта заштите овог хиљадугодишњег националног ресурса који нас на најтешњи начин повезује са осталим словенским културама, истовремено чинећи основ наше културне препознатљивости и самобитности.
Прикупио: Дарко Бабић
Приредила: Весна Арсић
